Znate ono kada muškarac pokušava ženu da svede na nešto
Da je objasni u par rečenica
Kao da je u pitanju neka stvar
A da nije ni svestan koliko je ona duboka i široka
Koliko promenljiva u svojoj nestalnosti i neuhvatljivosti
Da to rečima ne može da se opiše
Zato je nekada smešno slušati muške priče o ženama
Ne samo da su te priče površne nego i pogrešne
U kojima se obično žena svodi na spoljašnji utisak
A ne vidi se suština
Sav onaj beskraj
Koji je nemoguće objasniti tek tako
I povezati sa nekoliko njenih osobina, da je ovakva ili onakva
Često kada razmišljam o pojedinim ženama
Prepadnem se koliko prostranstava u njima
A i to što se vidi je samo delić, zrno peska
U beskrajnom moru svega koje protiče u njoj
Zato treba voleti ženu, celu
Sve njene boje i nijanse
Njen um koji ne možeš, do kraja, da razumeš
Kao što ni ona ne može do kraja da ga razume
Koji protivreči svetu
Čas svetu, čas samome sebi
Često nije jasan, logičan
Ali je toliko slojevit
Da uvek iznova pokreće maštu, strast
Budi fantaziju
Izaziva divljenje
Voleti ženu znači prihvatiti je takvu
Bez da je kočiš, ograničavaš
Treba joj dati pravo na sve, posebno na svoje ludosti
Kada se izigra – mirna je, poput deteta
Tek tada je žena, žena
I tek kada je upoznaš takvu
I zavoliš takvu
Možeš da kažeš da si doživeo ženu
Osetio je
Ne u smislu da si spavao, proveo vikend, nedelju
Ne
Nego da si bio sa njom u njenom univerzumu
U kome si video koliko toga tu ima
Nedorečenog, neistraženog, nezavršenog
U večitom nastajanju
To je žena
Savršena u svojoj nesavršenosti
I nesavršena u svojoj savršenosti
To je žena
Uragan i vulkan
Mirna reka
Početak i kraj
To je žena
To
Od svega pomalo
I ništa od toga
Ako je voliš
Voli je takvu
Nemoj strogo da je definišeš
Želeći da saznaš od nje nekakvu istinu
Žena je više od istine
Spoj hiljadu malih istina
I umesto da po svaku cenu upoznaješ svaku od njih
Jednostavno je pusti da ih živi
Samo tada može da se oseti srećno
Samo tada može da se oseti slobodno