Babu je danima morila zubobolja ali je zbog njoj nelagodnog mirisa zubne ordinacije, visoke zubarske stolice i još više cene zubarskih usluga, odlučila da je najbolje da trpeti nemio osećaj bola. Ona i njen unuk su imali nešto zajedničko-klimavu dvojku. Baba u gornjoj vilici a unuk u dnevniku iz fizike.
Jedna staričina generacijska ispisnica, večita radnica treće smene, koja je povazdan meta bolova u leđima a koji su u njenoj istoriji bolesti poznati kao „Diskus hernija“ spustila je na čamovom prozoru trošne kuće prteni džak sa zlatnicima i zubima. Godinama se Vila Zubić intezivno žalila svojim poznanicima na svoj posao, poremećeni metabolizam i na pomenute bolove u leđima. Poznanicima, jer prijatelje nije imala zbog svog nepovoljnog radnog vremena i potrebe da se redovno jada na svoj posao i bolesti.
Iza unutrašnje strane čamovog prozora trošne kuće, u krevetu ispod nekoliko pokrivača i čarapama na nogama, spavala je baba sa klimavom dvojkom.Usamljeni zub kao da je iz potaje vrebao momenat za svoje bekstvo iz oronule, staračke vilice. Skotrljao se, oslobađajući sebe a ujedno i babu bola. Prisustvo zuba „beskućnika“ osetila je i Vila Zubić. Uistinu, Vila Zubić je nagrađivala samo decu za ostavljene zube pod jastkom ali ovog puta se odlučila za nešto drugačiji pristup. Ukoliko već ne žele da jojdozvole da ode u zasluženu penziju, onda će šarlatanskim pristupom poslu naterati svog nalogodavca da je u nju pošalje. Njena krilatica da „Život počinje u penziji“ i ideja o banji, lekovitom blatu i toploj vodi, bili su dovoljni motivatori da se upusti u svoju misiju. Oronuli zub se našao u vreću sa mlađanim, mlečnim zubima a babi je kao nagrada ostavljen zlatnik, žut poput Meseca koji se ove noći nije video zbog oblačnosti.
Slabovida baba ujutru, isprva, nije primetila nedostatak svog jedinog preostalog zuba. Osetila je odsustvo bola i to je radovalo. Razmišljajući o tome, na koji način bi bilo najbolje iskoristiti ovaj dan, baba je rutinski istresla posteljinu kroz svoj čamovi prozor. Zlatnik, koji se baškario na jorganu, našao se pod prozorom. Tamo ga je, nešto kasnije, pronašao njen mlađi unuk, u kojeg se njegovi roditelji uzdaju da će biti bolji đak od svog starijeg brata i da neće imati probleme sa prirodnim naukama, odnosno naukama uopšte. Zgrabivši zlatnik, dečak se dao u trk do najbliže radnje sa slatkišima ne bi li brže-bolje potrošio pronađeni zlatnik i ne bi li kvario svoje zube. Kvarni zubi se ne isplate bez obzira na trenutno šarlatanstvo Vile Zubić. Gojazni prodavac slatkiša, jer, kako drugačije opisati prodavca slatkiša, sa čuđenjem u očima posmatrao je pristigli zlatnik. Procenio je njegovu vrednost na dve punjene čokoladice, jednu šečernu lušu i na šaku voćnih bombona. Dečak je bio zadovoljan jer „nije ni oro-ni kopo“ a imao je pune ruke ugljen-hidratnih radosti.
Zlatnik se nije našao u kasi sa ostalim novcem već se našao u džep od mantila poslastičara. Bilo bi teško objasniti inspekciji odakle takav novac u kasi. Međutim, zlatnik se ni u džepu nije dugo zadržao. Besni lokalni reketaš je, nezadovoljan kašnjenjem otplate njegovih „zaštitničkih usluga“ koje „uživa“ ovaj vlasnik radnje, ispraznio je njegove džepove dok se nesrećni čovek tresao od straha uz policu sa napolitankama i čokoladnim keksićima. Zlatnik je sa ostalim novcem koji je pronašao u džepu ovog debeljka, strpaou svoj džep. Da ovog zlatnika nije držalo mesto dokaz je to što se ubrzo našao u novčanik jedne ljupke konobarice na koju je reketaš „bacio oko“. Dobila ga je kao bakšiš uz par nevešto zavodljivih osmeha i namigivanje. Zlatnik je kasnije prodat u zlataru jer je sa malom platom teško platiti kiriju i račune. Mogla bi se mlađana, lepa konobarica upustiti u ljubavnu avaturu sa reketašem ali ona je dobro znala da se jedni problemi ne rešavaju drugim problemima.
Zlatnik i dalje bivstvuje u zlatari i čeka svoju dalju sudbinu. Može biti prodat a može biti i pretočen u zlato a kasnije može postati deo nekog vereničkog prstena ili možda zlatnog zuba. To sa zlatnim zubom bi možda bilo i najinteresantnije.
Željko Žele Jovanović
