Opasna je bolest, prizor neizlečiv,
Kada srž razjeda usklik tuđe sreće.
Ljubomoran čovek po vatri se kreće,
A govor mu lukav, uvek slatkorečiv!
Zlokobne su misli koje se upute,
Prijatelju radi podmukloga čina,
To je ko očima trunje i prašina;
Ljubomorni hvale, a sujetno slute!
Taj virus ogavni srdito stropošta,
Na pakosne ljude i mira ih košta,
A teško se leče duhovne bolesti,
Ljubomora grize iznutra polako,
To je izmenjeno stanje niske svesti,
Što razdire nerve i duše opako!
