Obučen si bio u
najlepše odelo.
Odlazak niko nije
mogao da spreči.
Zašto si obuo najteže cipele…
Ovde je tako hladno…
Da li si šal poneo
Čeka li te tamo, namešten krevet.
Znam…
Nisi se najbolje zakopčao…
Vetar ti u lice šiba.
Bio si tužan one noći
kada je drveće umiralo.
Pogled ti je
uporno negde lutao.
Tražio si sobe,
gde čekaju te tvoji…
Možda te i mati na pragu sačeka.
Zastani malo…
Zagrli je..
Možda je nećeš,
poznati…
Odavno je osedela.
Ljiljana Skelić Vemić: Možda te mati na pragu sačeka
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
