Uvrnutim stilom
danas sam obučena
Svoje nokte grizem.
Rugam se drvoredu lipa
na trotoaru
Rane svoje ližem.
Uzdah mi,
u celo telo stao…
Poput smrzlog cveta
cvokoće
Pod olujnim oblakom
glava se leluja…
Pakuje misli u odaje.
Ljiljana Skelić Vemić: Uvrnuta pesma
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
