Dunđerski nije štedeo na ovom dvorcu
U srcu vojvođanske ravnice, na 14 km od Bečeja prema Bačkoj Topoli skriva se dvorac, ali ne bilo kakav, to je dvorac na kome bajka i dalje živi…
Dvorac čuva intrige, ljubavi, patnje, neraskidiva prijateljstva, snove i maštanja najimućnije porodice tog vremena, porodice Dunđerski.
Istorija
Posed na kome se nalazi prelepi dvorac, pripadao je porodici Dunđerski koja je početkom 19. veka iz Hercegovine došla u Vojvodinu koja je tada bila sastavni deo Austrougarske.
Kako je ova porodica važila za najimućniju na ovim prostorima, Bogdanu Dunđerskom, najintrigantnijem pripadniku ove porodice, nisu se sviđale priče da je ostao bez novca pa je sagradio dvorac iz mašte u sred nepregledne Vojvođanske ravnice, onako iz inata.
Dvorac je oslikavao svog tvorca, bio je raskošan, bogat i moćan. Čitav kompleks se prostire na 65 hektara, a sastoji od dvorca, kapele, ergele, parka sa jezerom i malog kastela.
Dvorac Dunđerski je sagrađen 1925. godine po ugledu na Francuske dvorce tog vremena. Arhitektura zamka je veoma zanimljiva, na njemu se prepliće barokni, romantični i neoklasični stil.
Dvorac Dunđerski čine četiri ugaone kule, dve kružne i dve kupaste kule kao i toranj – stil neogotike. Svečana sala i oba ulaza su u neklasičnom stilu. Sâm dvorac je ograđen niskim zidom sa dve monumentalne kapije od kovanog gvozđa.
Unutaršnjost dvorca je bila, takođe, impresivna, autentičan stilski raskošni nameštaj, tepisi, kristalni lusteri krasili su enterijer dvorca.
Nažalost, nakon oslobođenja 1945. godine iz dvorca je misteriozno nestalo sve bogastvo…
U dvorac su puštene ovce pa je tako potpuno uništen pod i deo zida. Danas, jedino autentično što je ostalo u samom zamku jesu vrata i zidovi.
Od 1983. godine belo zdanje u Vojvođanskoj ravnici je preuređeno u luksuzan hotel. Pored soba smeštenih u kule zamka, u zamku se nalaze dve svečane sale, veća za 70 i manja za 30 ljudi, takođe, tu je i svečani salon sa stilskim nameštajem i salon Bogdana Dunđerskog.
Kapela Svetog Đorđa
Kapela Svetog Đorđa je građena istovremeno kada i sam dvorac, u neovizantijskom stilu. Bogdan Dunđerski je rešio da je podigne neposredno u blizini dvorca jer je došao do saznanja da se baš na tom mestu nekada davno nalazila crkva.
Uroš Predić je bio veliki prijatelj Dunđerskog, pa je baš njemu bilo i povereno da oslika kapelicu. Bogdan je imao samo jedan uslov, a to je bilo da Bogorodica dobije lik njegove velike ljubavi – Mare.
Ime dvorca
Iako je dvorac poznat po prezimenu svoga tvorca, njegovo ime je Fantast. Fantast je bio najlepše grlo na imanju koji je 1932. godine na beogradskom hipodromu, kao trogodišnje grlo pobedilo u sve tri trke i osvojilo sve titule. Po završetku gradnje, zamak dobija njegovo ime. Kada je uginuo Fantast je sahranjen u sklopu kompleksa.
Ergela
Bogdan je bio veliki zaljubljenik u konje, te je polovinu od celokupnog imanja podredio upravo ovim plemenitim životinjama. Deo poseda sa desne strane imanja je zauzimala ergela koja je pre rata brojala oko 1400 grla. Nakon oslobođenja konji sa imanja Dunđerskog prodati su Italijanima po klaničnoj ceni.
Legende o poreklu bogatstva porodice Dunđerski
O bogastvu porodice Dunđerski se mnogo pričalo, ipak dve legende su se održale do danas.
Prema prvoj legendi Avram Dunđerski je okopavao tuđu zemlju kako bi preživeo i prehranio porodicu. Okopavajući zemlju, naišao je na zakopan ćup pun blaga.
Polako je trošio novac iz ćupa dok mu sin nije stasao, a potom su zajedno ostatak novca uložili u posao i počeli polako da kupuju imanje. Prema drugoj legendi, Dunđerski je do novca dosao za vreme Austro-Turskog rata, kada je preko Tise prevezao turskog glavesinu, a da to pri tom nije ni znao i time mu spasao život.
Turčin se bogato odužio, a Dunđerskom je to bilo dovoljno da započne posao koji će kasnije doneti njegovoj porodici bogatstvo, novac i moć.
Sve ljubavi Bogdana Dunđerskog
Bogdan Dunđerski je kako kažu imao tri velike ljubavi: žene, konje i vino. Bio je veliki boem, voleo je život i dobijao je uvek ono sto poželi.
Tako se zagledao i zaljubio u Maru, ženu svog kovača koji je na imanje često dolazio u pratnji svoje lepe supruge. To što je tuđa nije ga sprečilo da osvoji njeno srce. Dok je kovač primetio šta se dešava već je bilo kasno.
Kao utešnu nagradu kovač je dobio 21 jutro zemlje i novac, što je iskoristio da otvori kovačku radnju u Srbobranu. Lepa Mara i Bogdan su nastavili da uživaju u svojoj ljubavi.
Mara Dinjaski je bila Bogdanova najveća ljubav, nikada je nije oženio, ali je voleo toliko da Bogorodica u kapeli ima njen lik. Kako kažu, bazen ispred dvora je punio mlekom, a ne vodom kako bi se lepa Mara kupala.
Marina bolest i umiranje je bio jedan od potresnijih trenutaka u Bogdanovom životu. Pored toga prerana smrt plavokose lepotice Lenke Dunđerski, Bogdanove sestričine se ubraja u težak trenutak u njegovom životu. Smrti omiljenih konja je, takođe, teško podnosio.
Nesrećna ljubav Lenke i Laze
Čest gost na dvorcu bio je i Laza Kostić koji je boraveći u dvorcu napisao najlepšu ljubavnu pesmu „Santa Maria della salute“. Pesmu je posvetio Lenki Dunđerski u koju je bio nesrećno zaljubljen zbog velike razlike u godinama, a kasnije i njene prerane smrti u dvadeset i šestoj godini života.
O tragediji velike ljubavi između Laze Kostića i Lenke Dunđerski pročitajte ovde.
Izvor: opanak.net
