Zapismo se Stole Lejka i ja, danas, u kafanče, od pet do pola četri do sad.
Samo što ulego dom i odma da vi reknem koe bilo.
– Znaš li ti, Zoćo, – vika mi Lejka – da pop Salatilo mlogo savremen.
– Kako, brate? – vikam mu.
– Ni ja nesam znao do danas. Ako onoj njegovo neje mucanje, ondak mlogo strani reči koristi kad priča.
– Ma, bre, Lejke, izgleda muca samo kad priča, pevanje mu ide od ruku.
– Ide brate, ide. Za pevanje uzima ko da je iz Grand šou! – smeje se Lejka. Nego od njegovi strani reči zborim. Ete, danas. Pitujem ga će dođe li u prodavnicu na pivo a on mi vika:
„Oću, brate Stanislave, samo da skanknem do brata Zvonka da ga miropomažem“
A ja mu vikam: Ako, pope, čuvaj si stado. Od kad skankuješ kude njega da ga miropomažeš, često priča s boga a i drugi apostoli mu se priviđav! “
Stanislav!
Čudno ime za ne koga koga vikav Stole Lejka.
