Tromim ćutljivim koracima
po slepom kamenu gazim.
Pročitane stranice,
mislima listam.
Iz životne knjige
ponavljam reči
na početak ih,
uvek vraćam.
Možda ih nekada,
u nejasnom svetu,
negde zaboravim…
Možda neću znati,
da život je odlazak,
ili pak povratak.
U viziji mojoj…
Život, večnost beše.!
U traženju…
U samoći…
Baš, njega izabrah.
Možda je,
jedini zgaženi mrav,
ostao pod stopama,
u bašti
gde nikoga neće biti.
Jedino znam…
Da mesec i sunce će se uvek smenjivati…
Ljiljana Skelić Vemić: Životna stranica
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
