Uđoh u noć, dugu predugu.
Zapevah,
da ne bi zaplakala.
Zagrlih drveće,
tako je lepo…
Snove spustih, kraj uzglavlja.
Zaboravih prošlost,
kao da je nije bilo
A možda se,
još uvek nisam
ni rodila.
Pribojavam se večeri.
Pomalo je hladna.
Čuh, zavijanje sa planine..
Prestajem pevati
strah me hvata…
Pogledah u ruke,
opet su prazne…
Naslade samoće,
noć zaleđava.
