spot_img

Kako društvene mreže pretvaraju korisnike u zavisnike?

Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

Hteli mi to da priznamo ili ne, bez pametnog telefona, u većini slučajeva, se osećamo kao zavisnik koji krizira. Za takvo stanje nije, sam po sebi, kriv pametan telefon, već mnogobrojne aplikacije kojima to i jeste cilj.

Veliki igrači, kao što su Tinder, Instagram i Facebook, koriste znanje psihologa da bi napravili aplikacije koje će pobuditi znatiželju korisnika i naterati ih da se stalno vraćaju po nove sadržaje i iskustva.

To postižu stalnim obaveštenjima, novostima, novim mogućnostima, ali i zahtevima za reakcijom korisnika, piše Business Insider.

Tako, na primer, Instagram svojim korisnicima na pametni telefon šalje na desetine obaveštenja svakog dana, pozivajući ih da pogledaju „Stories“ kako bi saznali šta su drugi korisnici zanimljivo radili i podstakli ih na stvaranje svojih priča.

„Obaveštenja su namenjena samo vama i pozivaju vas da se ponovo vratite u aplikaciju. To je najbolji način za privlačenje korisnika“, ističe analitičar firme „Sensor Tower“ Rendi Nelson za Business Insider.

„Stories“, odnosno priče, koje predstavljaju kopiju Snapchatovih „storiesa“, izvrstan su način za „gubljenje vremena“ na Instagramu.

Za nove generacije, koje svet doživljavaju kroz prizmu vizuelnog, Instagram je savršena „droga“. Gomila fotografija i videa, novi filteri kojima mogu da manipulišu svojim fotografijama, ali i mogućnost kreativnog izražavanja, privlače milione korisnika.

Twitter koristi nešto drugačiju taktiku – metodu iščekivanja da bi dodatno zaokupio pažnju korisnika. Jer kad god korisnik uključi aplikaciju, prvo mu pogled padne na plavi ekran sa Twitterovom ptičicom. To nema veze sa sporom internet vezom ili starim uređajem, već je posebno osmišljena taktika. Što više čeka, korisnik više želi da vidi šta se skriva iza tog plavog ekrana.

Facebook na svojoj „zavisničkoj komponenti“ može da zahvali i činjenici da korisnik pomoću profila na Facebooku može da se uloguje i u druge aplikacije ili servise. Facebook se služi i korisnikovim emocijama kako bi mu postao neizostavan deo života. Opcija „Memories“ privlači korisnike da se podsete šta su taj dan u prošlosti radili, kako su se osećali, sa kim su se družili…

Snapchat se koristi „vatricom“ za navlačenje, odnosno „nagrađuje“ korisnike koji se svakodnevno dopisuju i razmenjuju fotografije sa drugim korisnicima. Održati „vatricu“, odnosno kontinuirano razmenjivati poruke iz dana u dan, postalo je stvar prestiža među tinejdžerima širom sveta. Snapchat koristi još jednu opciju koja stvara zavisnost kod korisnika – Bitmoji. To su personalizovani emodžiji koji izgledaju kao korisnici koji ih koriste, što ih čini privlačnijim za korišćenje.

Za razliku od drugih aplikacija za društvene mreže, koje korisnike privlače interakcijom, Tinder koristi teoriju igara da bi zadržao pažnju korisnika. Povlačenje prstom levo ili desno čini se jednostavnije i može da zadrži pažnju korisnika satima. Uz to, u pozadini je i tehnika igara na sreću, jer korisnik nikad ne zna ko će mu se sledeći pojaviti na ekranu, a možda baš ta osoba postane njegova ili njena srodna duša.

Izvor: b92.net

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.