I
Jutro je i more miriše na sveže,
Mehure i vodu koja se talasa.
Ribari izvlače otežale mreže,
Pučina se plavi – obala belasa!
Vrelina obliva stene, brda, pesak,
Svetlucaju nimfe, huče slane vode.
Sutomorem vije osunčani blesak,
Pramenovi sunca trepereći gode!
Povrh gora, šuma vetrovi vijore,
Podižući vazduh u svetlu visinu.
Kada se jutarnji prostori rasplinu,
Dan ucakli žarom, nebne sfere gore.
Tek Sveti Ilija šestari zenitom…
A Posejdon lovi po dnu kamenitom!
Sutomore, 02.08.2017.
II
Izranjaju nimfe iz dubine plave,
Noseći biserne na glavama krune.
U dubini morskoj Posejdona slave,
A on u silinu vodnog carstva kune!
Brodovi drveni iz prastarog sveta,
Izlaze na površ iz hladnih pećina.
U pohode idu uvek tokom leta,
I sve to osmatram, na plaži tišina…
Sedim na kamenu, mesečina pada,
U ruci mi knjiga Proročanstvo Stike,
Mirise upijam, pejzaž, more, slike,
Niz pučini tama, noć pitoma vlada.
A izjutra Sunce Bog opet otključa,
I vrelina grune pa Jadran proključa!
Sutomore, 03.08.2017.
III
Kad ogledaš lice u toplome moru,
S šeširom na glavi, dok vetar upliće
Plavu, meku kosu, obasjavaš zoru,
Što zbog tebe tiho iz svemira sviće!
Dan satima hitro na moru odmakne,
Tek ti usred plaže snevajući ležiš.
Sunce niz obraze svetlilo namakne,
Talas osluškuješ – harmoniji težiš!
Gospodar dubina, Posejdon svemoćni,
Još video nije biće ko što ti si,
A ja znam sa Zemlje da potekla nisi,
Već iz viših sfera, tu je Mesec noćni.
Ti si ćerka Sunca – a Jadran je mesto,
U koje navraćaš zbog svežine često!
Sutomore, 04.08.2017.
IV
Dok pišem tintom na obali spise,
Siđi u Jadran, suncem ozlati se.
Natopi tkivo lekovitim jodom,
I kao školjka osvetlucaj vodom!
Potom ko nimfa nasuči na stenu,
I smakni s tela peskovitu penu,
A kada zenit u ambise tresne,
Morske dubine postaće ti tesne!
Izađi zatim iz tečnosti slane,
Kad prva tama sa Lovćena kane,
Vreme za čežnje naglo probudi se,
Pogledaj zvezde, iznad mora vise,
Skinuću jednu vetrovitim letom,
Da te ukrasim tim nebeskim cvetom!
Sutomore, 05.08.2017.
V
Svakog bih jutra tiho polijelej,
Pevao Tebi molitvenim tonom.
Onda školjkama kao gramofonom,
Muziku stvaram – opet je jubilej;
Jer čim niz etar tvoj se miris raspe,
I sa aromom pomeša nebeskom,
U metafori poredim te s peskom;
Koji cureći sva vremena naspe,
Tad tvoja duša pluta u klepsidri,
Kraj mene krišom zavek je usidri,
Pa kada Jadran posetimo opet,
Az, Buki, Vedi… Vreme je oteklo,
Al’ mi smo isti, mudro bi se reklo:
Naš Duh Ljubavi od mraka je otet!
Sutomore, 06.08.2017.
VI
Priždio avgust, suši se list palme,
Bar-Sutomore, matrica svud ista.
Jadranske klešem urimljene psalme,
Ti Vlastelinka – ja skromni Artista!
… Negde kod Šušnja ulovih sirenu,
Bila je plava, mirišljava, glatka…
Voleh joj obraz, kosu, dušu njenu,
Razmenili smo nežnost bez ostatka!
Sve ovo pevam da zaborav ne bi,
Smoždio priču, legendu o tebi,
Jer svaki avgust talasi odnesu,
I naše stope u pesku rastresu,
Ali Bar makar večno neka čuva;
Tragove, slike… Vreme um oduva!
Bar, 07.08.2017.
VII
VRELINA
Sprženo sve je, trave, palme, loza,
Spaljena brda, šume i kamenje.
Iz grotla Zemlja najavljuje vrenje,
Suvo se lišće upakljeno sroza!
Ljudima gore fitiljci koštani,
Rđ u očima, ugarština, magla.
Čeka se oluj – ta promena nagla,
Da oledi Svet, rastopljen voštani!
Uveče tek se vazduh uskomeša,
Vetrina šibne i prosveži sfere.
Jadran postaje ohlađena smeša,
Koja obale strme jodom pere.
Avgust vileni – sunčeve glazure,
Kad zavladaju uzavrele ure!
Sutomore, 08.08.2017.
VIII
ŽENA I JADRAN
Moj Duh i jutros po Jadranu skita,
Prate ga nimfe – poduža je svita:
Metis, Elektra, Evropa, Klimena…
Jedna od njih si; tajnovita Žena!
Slušam korake boga Okeana,
Dopire galop talasa sa strana,
Pa iz vrtloga što svrte sirene,
Izrone jutrom plave oči njene!
Sunce o nebo već kačim čiodom,
I gledam Tebe; naga lebdiš vodom.
Na rukama ti nimfe kosu suše,
Maglene vode pene, šušte, puše.
A kada pogled razlistaš plameni,
Jadran pred lepim drhteć okameni!
Sutomore, 09.08.2017.
