Odavno je prekinuta nit koja je povezivala nas. U dubini mene još odzvanja krik, kao nada za novi spas. Bez tebe jedva ovaj vazduh udišem, pa te nesvesno u svoje misli upišem. Sve se teže u životu održavam, pa srce drhtavom rukom pridržavam. Mekim dodirom po kosi prizivam komadić tebe. Sećanje me tebi nosi, al ‘ uporno ne dam na sebe. Otkada si otišao, hladan jastuk grlim, želje sam u prah pretvorila, evo, još uvek ih mrvim. Otkada te nema, samu sebe na tebe podsećam. Otkada te nema, samo te još prstima po telu osećam.
OTKADA TE NEMA
