Ana Petričević i Đorđe Vićić diplomirali su prošle godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a nedavno su im i svečano uručene diplome, uz priznanje da su bili najbolji u svojoj generaciji.
Foto: Novosti.rs/Ž. Knežević, N. Skenderija
Ni to što su studije završili za tri i po godine, prvi u generaciji, ni to što su u indeksu imali apsolutno sve desetke, ne bi bilo toliko neobično da njih dvoje nisu i u emotivnoj vezi. I to još od prve godine studija. Sve ispite su zajedno spremali, paralelno punili indeks desetkama, a kada je došlo vreme, istog dana su diplomirali.
Pravila fakulteta kažu da je student generacije onaj ko ima najbolje ocene od svih, a ako se dogodi da je više diplomaca u indeksu imalo isključivo desetke, onda je najbolji onaj ko je prvi položio poslednji ispit. A kada se desi da dvoje sa čistim desetkama diplomiraju istog dana – onda su oboje najbolji. Upravo to su uspeli Ana i Đorđe, da poslednju desetku dobiju istog dana, odgovarajući o građansko-procesnom pravu.
– Upoznali smo se slučajno, na predavanju iz rimskog prava, na prvoj godini. Ja sam od Đorđa zatražila neke beleške i to sasvim slučajno od njega jer je sedeo blizu – priseća se Ana. – Posle smo se zbližili i od tada se ne razdvajamo. Sve ispite smo spremali zajedno i kada ih nismo polagali istog dana, dolazili smo zajedno. Uvek su bili dupli i trema i radost.
Na fakultetu su ih svi viđali zajedno. Znali su, ako je tu Đorđe, sad će da se pojavi i Ana. I obrnuto. Kažu, zajedničko učenje im je dosta pomoglo, ali su im desetke u indeksu stvarale pritisak i terale ih da na ispitima ne naprave nijednu grešku. Drugima je bilo dovoljno da polože, a njima da nigde ne pogreše i ne pokvare prosek. I uspeli su. Iako nije uvek bilo lako. Kad se stolica usija od učenja, a hiljade stranica izgledaju nesavladivo, pronalazili su način da sebi olakšaju.
– Menjali smo čitaonice, kuće, učili u kafićima… Išli smo čak i na selo da bismo mogli u miru da se spremimo – otkriva Đorđe.
Dok su studirali, dodaje, ne samo na ispitima, nego i na takmičenjima, imali su identičan uspeh. Neverovatno je, kaže, da na takmičenju iz zaštite od diskriminacije sudije nisu mogle da se dogovore ko je bolji i na kraju njen i njegov tim podelili su treće mesto u državi.
Ana i Đorđe upisali su u međuvremenu master studije i kao pripravnici počeli da rade u različitim advokatskim kancelarijama. On se više bavi privrednim pravom, a ona parničnim i krivičnim. I na masteru su se razdvojili, pa se Ana usavršava u krivičnom, a Đorđe u privrednom pravu. Planova za budućnost je mnogo i, komentarišu, još nisu konačni. Dopada im se advokatura, ali privlačna im je i akademska karijera. O tome šta će biti konačan izbor, odlučiće, kažu, u narednom periodu.
Porodična tradicija
Moji roditelji upoznali su se na fakultetu, baš kao i nas dvoje. I to ne na bilo kom, već na Pravnom fakultetu. I moja sestra, koja je starija četiri godine, takođe je završila Pravni fakultet, tako da smo u kući svi pravnici – objašnjava Đorđe, koji je prethodno završio Trinaestu gimnaziju, a njegova devojka Ana bila je đak Treće beogradske gimnazije.
Putovanja
Kao izuzetni studenti, Ana i Đorđe bili su stipendisti Ministarstva prosvete, a kasnije i Fonda za mlade talente. Zahvaljujući stipendijama, kažu, mogli su da idu na razna zanimljiva putovanja. Maroko, Portugalija, Španija, Holandija – samo su neke od destinacija na kojima su zajedno bili.
Izvor: novosti.rs
