Bez pitanja posegneš za mnom,
kad kod pored tebe prođem.
Ne stignem reč da izustim,
ne uspem do daha da dođem.
Za tren sam u naručju tvome,
podigneš me visoko, gore,
tad nam se pogledi sretnu,
umesto reči govore.
Dok polako klizim dole,
osećam se kao pero lagana,
nežno me na tle spuštaš,
k’o da sam od porcelana.
Činiš da u mraku svetlim,
blještim magičnim sjajem,
ti si čarobnjak moga srca,
lebdim, ne dodirujem zemlju,
magiju stvaraš zagrljajem