Dimitriju Davidoviću su kao uzor za pisanje najvažnijeg pravnog akta Srbije poslužili najliberalniji ustavi tog vremena, oni koji su već bili na snazi u Belgiji i Francuskoj.
Tako je, Sretenjskim ustavom, Srbija postala prva zemlja, posle Belgije i Francuske, koja je ukinula feudalizam! Ustav je promovisao pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja… Uvodio se srpski kao službeni jezik, deklarisala se neprikosnovenost ličnosti, i promovisala ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost. Odrednice koje su zabranjivale ropstvo bile su preteča onoga što danas zovemo osnovnim ljudskim pravima.
Više o ovom dokumentu i njegovo sudbini možete pročitati ovde:
MOGLI SMO DA BUDEMO FRANCUSKA? Tri svetske sile tražile su od Srbije da ZABRANI OVAJ DOKUMENT!
Ali Sretenjski ustav nije bio dugog veka. Njegovo ukidanje od Srbije su tražile tri inače zaraćene imperije – Rusija, Turska i Austrougarska, a ovakvo rešenje jedva je dočekao knez Miloš koji i inače opšte nije želeo ustav koji bi mu ograničio vlast.
Sretenjski ustav, jedan od najvažnijih pravnih akata u istoriji Srbije, ostao je na snazi jedva dve nedelje, a najveću cenu za ovaj „slobodarski izlet“ platio je upravo njegov tvorac – Dimitrije Davidović.
Progon najvrednijeg čoveka Srbije
Dimitrije Davidović, tvorac prvog modernog ustava Srbije, nakon ukidanja ovog pravnog akta pao je u nemilost kneza i isteran je iz službe. Kako su mu ranije, nizom nesrećnih okolnosti, svi članovi porodice umrli, svoj krst morao je da nosi potpuno sam.
A knez Miloš nije imao nameru da Davidoviću zaboravi „slobodarstvo“ – on je praktično proteran iz Beograda i poslat da živi u Smederevu gde mu je bila dodeljena kuća, zemlja i godišnja apanaža.
Neko bi mogao da pomisli da ustavotvorac ovim i nije loše prošao, ali to bi bila greška. Jer, Miloševa osveta bila je daleko suptinija…
Novčana sredstva često su „sličajno“ znala da kasne, a Davidović, već star i bolestan, nije mogao da se bavi poljoprivredom, pa je tako, bez porodice i oklevetan, često samovao u bedi.
Nakon tri mučne godine, Dimitrije Davidović je umro u Smederevu 6. aprila 1838. godine. Sahranjen je na naobeleženom mestu, izvan groblja, na livadi, verovatno na zemlji koja mu je nakon progona bila dodeljena.
TAJNA GROBA U SMEDEREVU: Svi su ga zaboravili, a ovde počiva jedan od NAJZASLUŽNIJIH SRBA IKADA (FOTO)
Tek godinama kasnije, na Davidovićevu ulogu u stvaranju srpske države i kulture bačeno je novo svetlo. Nakon toga, njegovi ostaci su pronađeni i preneti u uređeni grob odmah pored srkve na Smederevskom Starom groblju.
Prvi moderni srpski ustavotvorac i danas tamo počiva. Na nadgrobnoj ploči piše: „DIMITRIJE DAVIDOVIĆ, SAV SRBIN“.
Izvor: dnevno.rs
