Da parafraziram pesmu Tonija Montana. Dvadeset i pet godina je prošlo, prošlo kao tren… Dvadeset i pet godina je prošlo, a ja nju i dalje volim… Koga? Naravno, u pitanju je ponovo pokrenuta Zlatna serija i ja je i dalje volim tj. ljubav se nastavlja možda ne gde smo stali, ali kauboj na zlatnoj traci koji je opet dostupan čini da tih dvadeset i pet godina koliko ga nije bilo na trafikama nestanu ko vetrom razvejane. Postoje mnogi koji su nostalgični baš kao i ja, ali pitanje je koliko se vas seća početka edicije, da, da Teks i Zagor, i ko još znate li?
Foto: Veseli četvrtak
Te 1968. godine edicija je počela baš kao i ova nova sa Teksom, ali da li i koliko znate neke od heroja koji su nosili ediciju do vremena kada kreće Komandant Mark i nešto kasnije Kapetan Miki sa svojim avanturama. Na samom početku su to bili čak i heroji samo za tu jednu svesku. No ta forma se nije dugo zadržala i heroji kao Tim i Dasti, Bil Adams te Met Meriot su u mnogome nosili ediciju uz nekoliko pojavljivanja Kita Telera (Malog rendžera) pre nego je prekomandovan u Lunov magnus strip. Priznaćete da ih se tek bledo sećate ili čak nikako. Zašto sve ovo pričam? Zato što sam video mnogo želja za kompletnim reprintom edicije, a barem polovina ni ne zna šta bi to značilo i koliko je to nepraktično sa izdavačke i čitalačke strane (posle ćemo reći više o tome). Sada da se vratim malo na razlog našeg slavlja: nova Zlatna serija kreće sa pet heroja (Teks Viler, Zagor, Dilan Dog, Marti Misterija i Mister No), kojima će se verovatno vremenom pridružiti još neki, baš kao u staroj. Sve to u dve verzije odnosno dve vrste naslovnice, jedna u modernom ruhu, druga u staroj dobro nam znanoj odori i te retro naslovne strane crtaju nam domaći autori, ovu pred nama Bane Kerac.
Kako sam već spomenuo sve je počelo sa Teksom, ali i završilo se sa Teksom 1993. godine, pa nije čudno da i novo poglavlje krene sa Teksom. Bacimo pogled kako to izgleda.
Ranč slobode – Autori ove priče su, kao pripovedač Antonio Camberleti poznat po radovima na Dampiru i Zagoru, a kao prikazivač Valter Venturi poznat po crtežima Zagora i svojoj grafičkoj noveli Veliki Belconi, kao i po tome što je više puta bio gost u našoj zemlji.
Pukovniku Nolanu, vojnik Lorens spašava život i ovaj mu postaje dužnik. Prošlo je nekoliko godina od tad, Teks i Karson prolaze kroz jedan od brojnih gradića koje je Karson posetio dok su bile samo dve straćare. Uznemireni prizorom nasilja priskaču u pomoć maltretiranim ljudima. Tu odmah saznaju da su nagazili lokalnog veleposednika i da je grad faktički njegov. Što njih dvojicu ni promil ne uznemirava, štaviše šerif je vidno uznemiren po saznanju ko su oni. Ljudi kojima su pomogli ih pozivaju na obrok i koje pivo, što Karson nikad ne odbija. Za to vreme veliki gazda je nezadovoljan zaposlenikom koji se upinje da objasni koliko su naši heroji opasni. U to im stiže pojačanje. Dok naš dvojac sluša priču vlasnika ranča, koji je isti onaj Lorens (samo se pukovnik Nelson pretvorio u poručnika). Vreme ćaskanja neumitno prolazi, jer plan od strane onih koji žele ranč za sebe je već pokrenut. Kako našim junacima ovo nije prvi randevu plan se okreće protiv zlikovaca. A pošto Teks i Karson ne ostavljaju napola završene poslove imamo i obračun u pravom pravcatom maniru najboljih vestern ostvarenja, baš kakav je i Teks. Za kraj su naši junaci vizionarski nagovestili budućnost.
Teror u šumi – Vidimo da se i ovim propratnim stripom poštuje forma stare Zlatne serije i daje joj se svojevrstan omaž. Pripovedač ove priče je Čak Dikson koji je iznimno poznat po radu na Betmenu. Crtač je Mikele Rubini jedan od mojih omiljenih Bonelijevih stvaraoca, mogli smo ga sresti u Morganu Lostu i Zagoru. Ova priča je posebna i po tome što se Mali Soko otisnuo iz gnezda, odnosno po prvi put smo u prilici da čitamo samostalnu avanturu Kita Vilera.
 |
| Foto: Veseli četvrtak |
Kit ima sreće dobija na kartama u vozu, ali sreća nije dugog veka šerif ga hapsi kao prevaranta i odvodi na prinudni rad. I dok ga Teks i Tiger Džek traže on ima svoje nevolje. Dolazi u sukob sa jednim drvosečom, ali i stiče prijatelje koji mu pomažu da pobegne iz kampa. Sledi potera i rasplet koji možete pročitati i sami.
Što se priča tiče nemam neku posebnu zamerku, sasvim su dobre. Prva čak i vodi borbu protiv rasizma. Crteži su sjajni, Venturi je pravi majstor, ali Rubinija više volim. Za dizajn nemam primedbe jako lepo odrađeno, ali imam za greške u tekstu, naime kako već rekoh pukovnik je postao poručnik i u tekstu piše Kit sedi u vozu, a na crtežu se lepo vidi da stoji.
Da se sada vratim na ono od gore. Ljudi moraju biti svesni da se programi kako samog Bonelija tako i Veselog četvrtka zasnivaju na publici od 15 do 25 godina, nikako na nama koji smo nostalgični za starim, zato im morate biti zahvalni što su i na nas mislili sa retro naslovnicom. Da produžim još malo na tu temu, baš kao što smo mi prerasli ili prevazišli avanture Bila Adamsa i Meta Merita, tako su od strane mlađih prevaziđeni Komandant Mark i Kapetan Miki, a pravi primer toga su promene u Alan Fordu to više nije strip koji smo čitali prilagođen je vremenu i publici. Svako vreme ima svoj ukus. Sa druge strane postoji i problem prava, šta ćemo sa Timom i Dastijem koje već izdaje Forma B kod nas. Sve to se razlozi da se ne pokrene reprint Dnevnikove Zlatne serije, već jedna nova edicija koja će čvrsto stajati na temeljima stare. Zbog svega toga ajde da ne gledamo više unazad na staro dobro, nego da stvorimo današnje dobro, sigurno nije lošije samo zato što je novo, razlozi se više kriju u tome što žalimo za onim kad smo mi bili ’ti’ mladi kojima su prilagođavani heroji i edicije. Srećno Veselom četvrtku sa ovim gigantskim poduhvatom uz moje iskrene želje da edicija potraje makar koliko i ona stara.
| Autor: Kristijan Šarac |
|
| Izvor: stipvesti.com | |
