Možda bi sve između nas
ostalo isto
Onda kada su reči gorele
a ruke se sklanjale
Ne znam kako bi to bilo
ali znam da ono što me plaši
već je u meni sto puta
planulo pa se ugasilo
pre nego što je gorelo
dogorelo je
Možda bi sve između nas
ostalo isto
a možda bi se senke uhvatile
u koštac jedna s drugom
i u toj borbi do jutra
s prvim svetlom klonule
Ne bih se ni probudila
da čujem kada zatvoriš vrata za sobom
ostavljajući Nas u meni
da čekam beskrajnosti konac
i tamu u kojoj ću se naći
svesna da se moje molitve
odbijaju o zidove hrama
Možda bi sve ostalo isto
između nas
da se nisam potrudila da promenim iskaz
i da se nisi potrudio da ostaneš pri svome
da voliš a ne voliš
da želiš a ne dodiruješ
da čezneš a puštaš da boli
u odsutnosti
moj svet uskovitlan
nedorečenostima
s nemirima se bori
Možda bi sve između nas
ostalo isto
Onda kada su reči gorele
a ruke se tvoje sklanjale od mojih
kao da su pune trnja
kao da će dodir da boli
Ti birao si da odeš pre nego što si došao
i zato ne gledaj me tako
kao da me ne voliš…
