Gangrenom nagrižene noge kroz ruševine su se micale
Izvitoperena ulica ispustila je prašnjavi dah
Nagrižene, barutom osoljene usne reči su sricale
Na sasušenu krv mirisao je krah.
Iz zemlje su bojažljivo virile rite poderane
Razbacan paramparčad, udovi i umrtvljena nadanja
Miris truleži opsedao je otvorene rane
dok su osoljene usne sricale reči duševnog stradanja.
Kako izmeriti strah, patnju i načinjeno zlo?!
Količina zavisi od merioca, a ne od vage ili tasa!
Brada hodača podrhtavala je kao što je to činilo tlo
Poput belih zastava vijore se reči sa malo glasa.
Prenatovarena glava ka ranjivim nogama prenateže
Kao da će se tako teška otkinuti sa svog vrata
Reči bez pameti, tiho, sa drhtaja usana beže
Čovek priča sam sa sobom posle rata.
