Dinastija Obrenović, otac i sin… Vladali su različito, pogotovo Mihailo, jer nije bio pristalica načina vladanja kakvog je imao njegov otac. U odnosu na Miloša, Mihailo, odrastao u bogatstvu, školovao se u inostranstvu te putovao po svetu i video razne stvari, beše gospodin sa veoma uglađenim manirima, unevši u život Beograda mnogo toga što je do tada bilo nepoznato. Priređivao je balove, između ostalog…
„Knez Mihailo dočekivao je svoje goste, stojeći nasred salona, u fraku sa ruskom lentom Belog orla. Bio je povisok, suvonjav, krupnih očiju, ozbiljna izraza, kratke brade, raščešljane po sredini, ponositoga držanja, pažljiv i ljubazan prema gostima. Kneginja Julija sedela je na kanabetu, sa kojom od gospođa. Gosti su prilazili Knezu i Kneginji, koji su za svakog imali po koju ljubaznu reč“, zabeležio je Kosta Hristić.
Ostala je jedna anegdota, koja sama po sebi govori o razlici oca i sina. Još dok su živeli u progonstvu u Beču, Miloš i Mihailo su često odlazili na konjske trke. Knez Mihailo je bio jahač i veliki ljubitelj dobroga soja konja. Ceo Beč se prilikom čuvenih proletnjih kavalkada u Prateru divio konju i vitezu. Njegovi konji behu najlepši a On najbolji jahač. Tu su davali novac za razne potrebe, ali dok je Miloš škrto izdvajao tek po koju stotinu forinti, Mihailo je davao na hiljade. Miloš ga je često opominjao, a takve postupke sina Mihaila je komentarisao: „Lako je mome sinu; on je knjaževski sin, a ja sam sin seljačke kuće“.
Ova mi se anegdota učinila zanimljivom, kao jedna, koja je oslikala različitost među njima, te se nadam da će se i vama dopasti.
