Otvorih dušu
u njoj cvet beo
iz vatre niče
plodi čežnju
razapinje se
između
vode i vatre
izvora i uvira
i uznosi
nad jezerom
nad belutkom
i traje
u zvižduku vetra
odsjaju sunca
damarima vremena
a vreme
potok bez obala
razvodnilo se
do jasika
naše tragove
da zbriše
razgoreše se
vatre
proključa nemir
prosu se milje
izđihaše mladice
zanoćismo
u pesmi
jasika nad nama
