SRPSKI DVOJAC
Dve poznate istorijske ličnosti Šarac Kraljevića Marka i Jabučilo, konj vojvode Momčila sede u kafiću na Terazijama i piju rujno vino.
S jedne strane zadovoljni su što vino ne dele fifti – fifti sa svojim gazdama, a s druge, depresivni su što su doprineli da tokovi istorije ne idu u valjanom pravcu.
Šarac se oseća delimično odgovornim što je Marko zakasnio na Kosovo ravno, a Jabučilo što je u svom neoprezu dozvolio da mu kučka Vidosava spali krila i nije mogao spasiti vojvodu Momčila. Tako je na Kosovu bio još jedan vitez manje.
I ko zna šta bi sve bilo da su ova dva junaka stigli na Kosovo.
Skrenuti istorijski tokovi nisu do danas mogli biti ispravljeni. Sve je čak eskaliralo na gore i gore. Istorijska nepravda ih boli i sve više je popijenog vina potrebno za utehu.
I tada dođoše do spasonosne ideje: raspisaće tender za nove vitezove i krenuti u ispravljanje istorije.
Prođe rok za prijavljivanje a niko se ne javi, sem jednog Albanca, i to sa obrazloženjem da je reinkarnacija Kraljevića Marka, koji je ionako, po njegovoj tvrdnji, bio Albanac.
I ništa. Ponove tender i opet ništa. Probaju preko Interneta i Facebook-a i ništa.
Na Facebook-u za prijatelja im se javio jedino Bukefal, konj Aleksandra Makedonskog, više iz konjske solidarnosti nego što je mogao da im pomogne.
Šta dalje? Kuda i kako dalje?
Odoše u Poslednju šansu i poručiše litar vina. Zatim još jedan, pa još jedan.
U lepom raspoloženju stigoše pred Narodnu skupštinu. Poteraše Roksandićeve konje i zauzeše njihova mesta, kako bi ih poslanici gledali dok preko crvenog tepiha idu na posao.