Odbornici Skupštine grada Kragujevca doneli su odluku o dobitnicima Đurđevdanske nagrade i zvanjima Počasni i Zaslužni građanin Kragujevca. Zvanje Zaslužnog građanina grada Kragujevca dodeljeno je profesoru Milanu Đokiću, dugogodišnjem direktoru Prve kragujevačke gimnazije, osnivaču i prvom direktoru Druge kragujevačke gimnazije
O zaslužnom građaninu grada Kragujevca više pročitajte u redovima koji slede:
Zvanje Zaslužnog građanina grada Kragujevca za mene znači:
Ovo zvanje doživljavam kao reafirmaciju svog rada, ali i kao afirmaciju nastavničkog kolektiva Prve kragujevačke gimnazije jer sam zajedno sa njima postigao rezultate koji se ocenjuju vrednim ovog priznanja. Ovo je doprinos daljem podizanju ugleda Gimnzije, a stvarali su ga mnoge generacije profesora i učenika. To obavezuje i aktuelnu generaciju profesora da taj ugled čuvaju ali i učenici sadašnjih generacija koji poseduju izvanredne intelektualne sposobnosti pa zaslužuju da imaju i najbolje profesore. Ja sa zadovoljstvom ovo priznanje delim sa svim profesorima Prve kragujevačke gimnazije.
Kao dete bio sam :
Mislim da sam bio vredno, poslušno dete, koje je rano naučilo da marljivo izvršava svoje obaveze, poštuje starije, otvoreno za novo, izazovno, radoznalo i komunikativno.
Rado se setim:
I danas mi je u živom sećanju prvi susret sa školom i mojom Učiteljicom Mirom. Ovo namerno pišem velikim slovom jer je ona za mene, a i ostale moje vršnjake, bila kao božanstvo koje hoda među nama –đacima. Sa zahvalnošću se sećam moje bake koja je u meni razvila osećanje pravde, odgovornost i poštenje.
Rastuži me:
Izuzetno patim što svakodnevno gledam i osećam urušavanje morala, slamanje svih vrednosti prema kojima su se ljudi upravljali, ubijanje dostojanstva škole i akademske časnosti. Nepodnošljivo je ponižavanje čoveka od strane bahatih moćnika, primitivnih egoista, odsustvo pravde i pravičnosti, nemoćno i nesamostalno sudstvo, dvoličnost sveta. Baca me u duboku potištenost odnos društva prema školi, vaspitanju i obrazovanju mlade generacije, prestanak brige za budućnost ovog naroda, bezperspektivnost i ljudsko siromaštvo.
Neostvareni san:
Da vidim društvo uređeno po meri čoveka, društvo pravde i jednakosti u kome će svako doći na mesto koje mu po sposobnostima i radu pripada, da vidim društvo koje brine o prirodi i štiti je od bezobzirne eksploatacije i još uređeniju je predaje mlađim generacijama.
Moji najveći uspesi:
Zadovoljan sam i to smatram uspehom što sam kao učitelj u najzabačenijim selima Bosne opismenio na stotine mališana i mnoge usmerio na više stupnjeve obrazovanja, što sam ih učio da budu vredni, časni, pošteni i odgovorni prema sebi i drugima.
Smataram uspehom što sam gimnazijalce stalno dovodio u priliku i podsticao ih da snagom svoje pameti zauzimaju kritički stav prema svemu s čime se u raznim prilikama susreću, da se odupru dogmatskom pristupu političkim stavovima i robovanju lažnim autoritetima.
Mislim da sam dobro uradio što sam formirao odeljenje za matematičke talente. Rezultati su odavno vidljivi. To je bio iskorak u nešto novo za šta je trebalo smelosti.
Čini mi se da formiranje Druge kragujevačke gimnazije smem da upišem u dobro koje sam učinio za naš grad, jer sam i onda a i sada mislim da bez visokoobrazovnih ljudi u savremenom svetu nema napretka.
Najveća podrška u životu:
Moja najveća podrška je porodica bez koje , a i bez njenih razumevanja, ne bih postigao nikakve vrednije rezultate. Zahvalan sam i supruzi i ćerki Jeleni i sinu Marku što su imali razumevanja za moja duga odsustvovanja iz kuće i nedovoljnu pažnju koju je trebalo da im poklonim.
Mišljenje o našem portalu?
U celini podržavam programske sadržaje portala i smatram da teme koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje treba da budu zastupljene i sve ono što doprinosi afirmaciji prosvetnih radnika i škole.
