…„Saga, prvi tom“
Brajana K. Vona i Fione Stejpls;
izdavač „Čarobna knjiga“, 2017.
Savremena popularna kultura temelji svoje postojanje na mešavini nekoliko sastojaka: atraktivnosti sadržaja, korespondenciji sa određenim segmentima masa potencijalnih potrošača i njihovim (pretpostavljenim i sugerisanim) željama i, konačno, agresivnoj reklami. Na žalost vlasnika kompanija koje se bave proizvodnjom masovne zabave jedinstveni recept za pravu mešavinu sastojaka – ne postoji. Otuda na svetskoj sceni istovremeno postoje izuzetno popularni i traženi proizvodi, oni koji su umereno uspešni i (bez)brojni koji su „promašene investicije“. Tvorevina – knjiga, film, strip, muzika, kompjuterska igrica – može ostati nezapažena iako su se u fazi pripreme za izlazak na tržište sve „kockice“ lepo složile odnosno iako je njena tema uzbudljiva/akciona/romantična i u skladu sa modnim trendovima koji se trenutno dopadaju konzumentima, iako je u njenu promociju uloženo mnogo novca. Publiku, naravno, ne interesuje analitika kreatora već krajnji rezultat koji joj se, ko zna zašto, dopada ili ne. Strip „Saga“ stiže, zahvaljujuće vrednoj „Čarobnoj knjizi“, pred ovdašnje ljubitelje „priča u slikama“ sa oreolom jednog od najpopularnijih i najnagrađivanijih serijala današnjica – ovo današnjica upravo to i znači jer je strip startovao marta 2012. godine i još uvek traje (za sada u 48 poglavlja na već više od 1000 stranica!). „Saga“ je u SAD osvojila nacionalne godišnje strukovne nagrade „Ajzner“ i „Harvi“ za strip serijal 2013, 2014. i 2015. godine kao i nagrade za najbolji scenario, najbolji crtež, najbolje kolorisanje, najbolje naslovne strane; „Saga“ je 2013. dobija i žanrovsku nagradu „Hugo“ za najbolju naučnofantastičnu priču. Scenarista Brajan K. Von (1976) jedno je od „čuda od deteta“ američke strip scene koji iza sebe, pre „Sage“, ima uspešne serijale „Y poslednji čovek“, „Eks mašina“, „Ponos Bagdada“ a poznat je i kao scenarista tri sezone popularne TV serije „Izgubljeni“; „Saga“ je njegov izlet u svetove izvan korporacijskog stripa.
Osnovni zaplet priče prepoznatljiv je: momak i devojka se, uprkos zabranama, zaljubljuju, stupaju u brak i rađa im se čedo ljubavi. Ovim postupkom par se zamerio svojim gospodarima i mora bekstvom da spasava sebe i bebu. Vonova verzija stare priče kaže da dve rase, sa planeta Pristanište i Venac, „od kako je sveta i veka“ međusobno ratuju širom svemira besomučno uništavajući planete i domoroce. Vojnik Marko sa Venca, koji na glavi ima ovnovske rogove i uši i pripada rasi koja praktikuje magiju, biva zarobljen. Njegova tamničarka Alana sa Pristaništa, koja na leđima ima krila a njena rasa se oslanja na tehnologiju, uprkos razlikama zaljubljuje se u njega. Njihova devojčica Hejzel rađa se na planeti Rascep – scenom rođenja započinje „Saga“ – i nosi karakteristike oba roditelja (zametke krila i roščiće). Begunci pokušavaju da dođu do Šume raketa kako bi sa jednom takvom pobegli u duboki Svemir. Usput naleću na svakojake prepreke, čudovišta i bizarne pomagače – duhove u ratu ubijene dece domorodaca. Jedan od duhova, devojčica Izabela (koja je poginula u eksploziji mine koja joj je otkinula noge), pristaje da ih vodi, pod uslovom da se poveže sa dušom živog domoroca, bebe Hejzel, što će joj omogućiti beg sa Rascepa. U međuvremenu suprotstavljene vojske angažuju specijalce da eliminišu neposlušni par: slobodne strelce, Uhoditeljku (mnogooku devojku-bubu) i čoveka pod imenom Volja koga prati Lažimačka (koja zna kad neko laže); na drugoj strani je Princ Robot IV (čije ljudsko telo krasi glava u obliku monitora). Begunci će, uz mnogo muka i poneku bračnu trzavicu oko nepoznate prošlosti, stići do drveta-rakete i otisnuti se prema planeti Spokoj (i drugom tomu) praćeni tragačima ali i novopristiglim likovima.
U prvih šest poglavlja „Sage“ koja čine ovu knjigu, Von je postavio žanrovske temelje serijala: reč je o mešavini naučnofantastične „spejs opere“ sa prepoznatljivom ikonografijom epske fantastike. Egzotika svemirskih „širina“ sa bezbroj planeta i svakovrsnim žiteljima, romansa i akcija višestruko su prepleteni, s dobrim osećajem za „tajming“ raspoređivanja tenzija i s merom u pristupu (znači bez sociološko-filozofskih izleta ili stilskih egzibicija). I crtež je u istoj ravni: jednostavan ali doteran, dinamičan, vešto izrežiran i komponovan u table. Ono što je, čini se, začin koji je „Sagi“ doneo prednost nad drugim delima tekuće produkcije je preovlađujući ton aktuelnog fenomena-žanra poznatog kao „young adult fiction“ (u našoj verziji pomenuti bi bili „stariji maloletnici – mlađi punoletnici“) koji se poslednjih godina kristalizovao i postao izuzetno popularan – u romanesknim i filmskim serijalima kakvi su „Sumrak“ ili „Igre gladi“. Dela ovog usmerenja bave se dogodovštinama junaka koji su stariji od tinejdžera ali još nisu zakoračili u puno zrelost – serijal o Hariju Poteru primer je veze ali i razlike između literature za ove dve ciljne grupe. Naravno, glavni konzumenti takvih sadržaja upravo su mladi u uzrastu koji imaju i junaci takvih dela.
Rečju, u svom uvodnom tomu „Saga“ se otkriva kao precizno profilisan strip na zanatski visokom nivou koji svakako ima dovoljno potencijala da se razvije u atraktivan serijal.
Autor: Ilija Bakić
(„Dnevnik“, 2017)
