Tokom čitanja detetu prenosite i svoje stavove.
Iako su brojni razlozi da svako veče provedemo dvadesetak minuta sa svojim mališanima uz knjigu ili priču, često čujemo kako roditeljima za to nedostaje vreme jer su suviše zauzeti. Pitanje zauzetosti najčešće se, ipak, u ovom, kao i svim drugim slučajevima, svodi na listu prioriteta. Ukoliko odvojeno vreme za večernje priče sa mališanima postavimo visoko na listi prioriteta (pre peglanja, gledanja filma ili vesti na TV), vremena za to će uvek biti. Čitanje deci je dragoceno. Kada budu odrasli,nećete žaliti za vremenom kada ste mogli da ih prigrlite u krilu dok ih uspavljujete bajkom.
– Deca kojoj se čitaju priče imaju bolje razvijen rečnik. Ne samo u ranom detinjstvu, već i kasnije, tokom odrastanja. Priče su pune važnih moralnih poruka koje su predočene detetu na prihvatljiv način: dobro pobeđuje zlo, važno je biti odan, vredan, privržen, gajiti prijateljstva… – ističe psiholog Nevena Lovrinčević, autorka četiri knjige za roditelje objavljene u izdanju „Kreativnog centra”, majka troje dece.
Slušajući priče, dete razvija maštu, jer nema snažne vizuelne stimulacije koju pruža gledanje TV ili igranje igrica na kompjuteru. Kroz pripovedanje imate prilike da prenesete i svoje stavove i vrednosti na način koji je za dete prihvatljiv i nenametljiv. Dete kome se od ranog uzrasta čitalo zavoleće knjigu, što je neprocenjivo, ne samo tokom školovanja već i tokom akademskog usavršavanja.
Sve ovo jesu važni razlozi, ali najvažniji jeste: dok u miru sobe, sa svojim mališanom u naručju, čitamo ili pripovedamo priču mi se bavimo najlepšim i najvažnijim zadatkom roditelja: uživamo sa svojim detetom. Time pokazujemo ljubav i jačamo međusobnu bliskost i poverenje koji će biti cement našeg odnosa ne samo tokom godina ranog detinjstva već i mnogo duže. Od te jake povezanosti, ne samo dete, već i mi roditelji imaćemo neprocenjivu vrednost.
– Upravo mirni trenuci pred kraj dana, koji će biti redovni, a ne tek povremeni, omogućiće stalno učvršćivanje veze između roditelja i deteta. Što je ta veza čvršća, ona će omogućiti bolji razvoj brojnih roditeljskih veština: bolje poznavanje deteta i njegovih potreba, lakše premošćavanje težih i zahtevnijih perioda (disciplinovanje, problemi sa spavanjem), čvrstu emocionalnu vezu, jačanje međusobnog poverenja, mogućnost bolje empatije sa detetom… – smatra iskusni terapeut Nevena Lovrinčević, koja u „Kreativnom centru” vodi školu roditeljstva za roditelje dece do 12 godina i radionicu za roditelje tinejdžera.
Koristi od čitanja pred spavanje su ne samo kratkoročne, već i dugoročne: prijatno provedeno vreme sa detetom može se proširiti i na kasniji uzrast pa iako svom trinaestogodišnjaku nećete čitati priču pred spavanje, veče može postati vaše posebno vreme kada ćete porazgovarati o dnevnim događajima, čuti dogodovštine iz škole ili novi vic.
– Iskreno verujem da se knjigama može podstaći dečja kreativnost. U „Kreativnom centru” se trudimo da u knjige unesemo duh tolerancije i poštovanje različitosti, da razvijamo kod dece kritičko mišljenje, da roditeljima približimo moderne stavove o vaspitanju – naglašava direktorka centra Ljiljana Marinković.
Svako ko je imao zadovoljstvo da čita svom detetu zna koliko dobra knjiga, primerena uzrastu, može da znači mališanu koji tek otkriva svet. „Dečja književnost” nikako nije prosta didaktika, nikako nije lažna osećajnost.
– Pisati za decu nije lako i dobri pisci su veoma retki, a izdavanje knjiga za decu je ozbiljan posao koji traži veliku posvećenost. U našoj sredini mnogi toga nisu svesni, pa se književnosti za decu pridaje manje važnosti nego što ona zaslužuje – ocenjuje Ljiljana Marinković.
Autor: Dušica Pavićević
Izvor: Politika
