Nedavno je podlistak akademskog lista „Pressing“, godišnja publikacija „Strip Pressing“ napunila petnaest godina postojanja. Šesnaest redovnih brojeva (jedan od njih dvobroj) i tri specijalna izdanja u vidu strip-albuma „Max Debris: Ispovest pravog krivotvoritelja“, „Postelja od gloga“ i „Extra Gedža: Tatko na superheroji“ je impresivan poduhvat za ovaj niški časopis. Za isti pišem od negde šesnaestog broja, dakle od „relativnog skoro“. Međutim, ovo nije prvi strip časopis najvećeg grada Juga Srbije. Naime, još jedno ime niškog stripa – preciznije zaječarskog, i preciznije karikature, al nema veze, tu smo – je odlučno rešilo da zakorači u izdavačke vode, i to u najgore moguće vreme kada su ljudi mogli da razmišljaju o izdavanju strip revije koja opstaje, naime pozne devedesete. Ime je Dragoš Jovanović, nom de guerre mu je Fera, a strip revija koja je, eto, ostala na dva broja, se vikala COMICS. Sve velikim slovima, stripovski, kako valja.
Naravno, ovo nije Ferin prvi izlet u izdavačke vode (pokrenuo je i časopis „Gusar“), a daleko je od prvog izleta u strip uopšte. Ono što je Lazi Sredanoviću „Dikan“ a Bobu Živkoviću „Jajzi“, to je Feri „Krahan“, onaj jedan komičan strip po kome će se pamtiti. A „Krahan“ je tek deo slagalice zvane Fera – čovek je objavljivao širom zemlje i inostranstva, do te tačke da je član Udruženja autora stripa Latinske Amerike, čije je sedište u (sada više ne Kastrovoj) Kubi. . A prošao i prešao je sve izdavačke pikanterije domaćeg stripa, kao „Dečije novine“, „Yu Strip“, „Eks Almanah“ i par lokalnih što niških, što borskih listova. I par inostranih između.
Ali postavimo se vremenski i prostorno na Ferino mesto. Devetesete se polako zatvaraju, sankcije nad zemljom polako dižu, neredi smiruju (kao uvertira novim), a domaći strip tek životari. Imajmo na umu da se u ovo doba otprilike gasila „Strip Mania“, najambiciozniji projekat u to doba vezan za domaći strip i redovnu strip periodiku. U to doba se otprilike zakuvavao „Arsenal“ u Leskovcu pri novoformiranoj školi stripa, a organizovao se i festival u Zaječaru koji je, eto, doživeo samo dve iteracije. Dakle, ulazak u strip je bio rizik, i samim tim nešto je moralo da trpi, ili novčanik ili kvalitet.
Na veliku žalost, to je prva vidna mana COMICS-a. Kvalitetom je jednostavno iza pomenutih projekata (i nepomenutih koji su se takođe u ovo vreme pomaljali), sa nižerazrednim papirom, standardnim koričenjem i nedostatkom kvalitetnog materijala. Što ne znači da je bez vrlina, samo da je relativno jasno zašto se ugasio kada i kako jeste.
Naime, Fera se, po analizi oba broja, rukovodio jednom idejom pri odlukama materije za časopis – „ovde će izlaziti moji prijatelji, i izdavaću ga za moje prijatelje“. Već se očito vidi da je ovo recept za neuspeh (što se ovde pokazalo tačno), ali ovo nije nužno bila toliko loša odluka. Naposletku, Fera se družio s popriličnim brojem ljudi s raznih meridijana sveta. Zato u ovom časopisu ima stripova Italijana, Francuza, Belgijanaca i, naravno, naših. Ako bismo pobrojali strane autore u oba broja, redom su prisutni Gracijano Origa, Lambil, Žerar Buis, Morandijer Hasint i Morandijer Norbert (Hasint i Norma), izvesni B. Breht (nije Bertold) i Hordi Dijaz Kastriljo (potpisan kao dve osobe). Kako znamo da su učestvovali svojevoljno? Pre odgovora, moram da naglasim da se ovo pitanje ne postavlja džabe – praksa pojedinih časopisa u to turbulentno doba je da piratizuje stripove skinute s interneta ili fotokopirane od originala i loše prevedene, što kod Fere nije slučaj. A nije slučaj jer Fera, kao pravi prijatelj, opisuje iste u rubrici „Moji prijatelji majstori stripa“ (dalje u tekstu MPMS – nije to što mislite, mičite taj kez s lica) kao dragu rodbinu, a prilaže autograme i posvete istih posvećene upravo njemu. Da, iako je COMICS patio od tada previše i prečesto prisutnih problema tehničke prirode, autori svetskog pedigrea su priložili svoje radove Feri onako kako samo prijatelji mogu – nesebično i sa zadovoljstvom.
A kad smo kod rubrika, časopis je zamišljen da ima par redovnih. COMICS Info je na samom početku oba broja, i tu Fera delom sistematski, delom emotivno govori o novim izdancima stripa, pretežno fanzinima, na stranom terenu. Pomenuta MPMS je druga u nizu, rubrika koja služi kao showcase autora van granica tadašnje krnje Juge. Priložene table stripa i ilustracije, plus par reči od glodura i iskrenog ljubitelja prikazanih autora i čitaoci bi saznali poštošta o Origi ili Lambilu. Naravno, postoji i treći segment koji nije rubrika utoliko što je samo prisutan u drugom broju i čiji bi status zavisio od potencijalnih daljih brojeva COMICS-a, a to je COMICS Homage, ali o tom nešto kasnije.
Pitanje se nameće – pored ovih stranih, koji su domaći autori prodefilovali kroz COMICS? Najprisutniji je Fera sa pet tekstova (ne računajući uvodnike) i tri stripa, od kojih je jedan naravno epizoda „Krahana“. Sledi ga Branimir Cvetković – tri stripa i naslovnica prvog broja. Za njima ide Mirko Stanimirović Myst – dva stripa, jedan po broju (na jednom priču u originalu osmislila izvesna Saška) i naslovnica drugog broja. Sa po jednim angažmanom prate ih Miša Marković i Zoran Stojiljković Kiza (obojica po jedan strip, oba u prvom broju).
Od prisutnih domaćih autora pomenut je i tada tek preminuli Nikola Mitrović Kokan. Čitava strana posvećena je ovoj legendi domaćeg stripa, i to je upravo strana „možda rubrike“ COMICS Homage. Ova strana je tek još jedan u nizu argumenata u stranu da je Ferin potez da COMICS bude mesto gde će njegovi prijatelji po stripu dobiti svojih pet minuta ujedno i najrizičniji i, kad se sve sabere, najbolji.
Naravno, ne valja izostaviti mane časopisa. Praksa koja je početa u prvom broju – imenovanje autora na koricama – je obustavljena već u sledećem, a da zlo bude gore, autori su navedeni ukratko i lakonski, tako da je jako teško provaliti ko je ko. Ovome ne pomaže ni to što se u drugom broju desilo do pomeranja sadržaja, pa su neka imena pretumbana. Kvalitet pojedinih autora je takođe bio diskutabilan (Myst konkretno je u to doba trebalo još malo da stasa u ozbiljnijeg autora), a povremeno bi se javio i u najmanju ruku „interesantan“ odabir materije i položaj iste. Duplerica ilustracija Žerara Buisa kao poster, na primer. Ili pak zadnja korica drugog broja, koja je iz nekog razloga samo blaga prerada naslovnice knjige „Putovanje balonom“ Erika Legeba. Pogađate, knjiga je o stripu.
Šta je onda, naposletku, COMICS ukratko rečeno? Pa, COMICS je Fera kako uzvraća udarac nedostatku stripa u njegovoj zemlji. COMICS je još jedan u nizu palih boraca na borbi za domaći strip. COMICS je plod ljubavi koji možda nije najukusniji, ali je ubran kada je bio najviše nužan i pojeden je nađubrio znatno jače i bolje plodove koji ne bi ni postojali da nije njega. COMICS je dokaz jedne vremenske etape gde je, takav kakav je, branio stripsku stvar i nije joj dao da se uguši.
Fera je 2015. godine na sedamnaestoj Balkanskoj smotri mladih strip autora dobio memorijalnu plakatu za doprinos srpskom stripu. Da, Dragoš Jovanović Fera je primio nagradu sa likom njegovog bliskog prijatelja za nesebični rad na onome što je voleo i što i dalje voli. I znate šta? COMICS mu stoji tu, u rezimeu. Jer ni najjača zgrada nije ništa bez svake individualne cigle. COMICS je upravo ta cigla koja ne izgleda prijatno, ali koja je bitna po integritet građevine i kao takva zavređuje respekt.
