Jedna od prvih navika koju su podređeni upoznali kod svog neprikosnovenog vođe, Njegove Visosti Broja
Jedan, je specifična sklonost ka pripovedanju, i to ni manje ni više, zanimljivo interpretirane biografije poznatih ličnosti iz poslednjih 30 i kusur vekova (ako računamo od Trojanskog rata na ovamo) u kojima se i on sam prdstavlja lao svedok, pratilac i savetodavac!! Već u prvoj epizodi u kojoj ga upoznajemo (Broj Jedan, epizoda pod r. brojem 11), i u kojoj se pojavljuje naizgled samo kao benigni i zagubljeni starčić, raspričan i bezazlen, ispripovedao je svoju verziju bitke kod Litl Bighorna, sa generalom Kasterom, Bikom Koji Sedi i dr. To je već samo po sebi dovoljno impresivno – transponovati se nekoh stotinak godina unazad, kad se i sam pripovedač već onda predstavlja kao čovek u godinama, a kamo li kada je, već u sledećoj epizodi, izložio bitku kod Termopila, sa spartanskim vođom Leonidom koji se sa svojim masivnim telom zaglavio u tesnacu i tako na neko vreme zaustavio prodor Persijanaca!!
Parodijsko-groteskni pristup čak ide dotle da se npr. kao uzrok Trojanskog rata navodi tvrdnja da je prelepa Helena zapravo bila izuzetno rastrošna, pa je čak Menelaj udesio neke olakšice da je Paris „otme“, a kad se i u Troji pokazala kakva je, Spartanci nikako nidu hteli da je, na zahtev ogorčenog Prijama, prihvate da se vrati!! Ili Napoleon Bonaparta u neprilici, koji sa našim pripovedačem razmatra varijantu da se predaju neprijatelju (Austrijancima) da bi dobili zagarantovani obrok…
Vremenom je Broj Jedan pokazao svoje brojne sposobnosti i oštroumnost, kao i mnoge svoje nezgodne strane, ali sklonost ka ovakvom čudesnom pripovedanju se uglavnom zadržala, sa promenljivim intenzitetom – naravno, sve su to autentične priče kojima je on bio svedok i učesnik, i u čiju autentičnost se ne sme sumnjati! Ličnosti koje on prati prikazane su sa brojnim osnovanim ili izmišljenim manama i slabostima, i ko zna koliko uspeli u životu, koliko bi postali uopšte bitni u istoriji i kulturi bez mudre i lukave podrške Broja Jedan, jel’ te… Samo još ostaje tabu da kaže nešto preciznije o sebi samom…
Da se zadržimo još malo na suštini njegove pojave, i pritom malo oslonimo na teze iz jednog eseja u okviru aktuelnih izdanja „Color Media“ – Dakle, iza ove varljivo benaste pojave, možda se krije univerzalna personifikacija manipulatora i izrabljivača, koji vekovima, zapravo milenijumima nagriza čovečanstvo i izokreće vrednosti civilizacije, ljudskog razvoja i dostojanstva? U ovom prividu stoji i ono: Kakva grupa, takav šef, u svom „sjaju bede, hm… No, iskusniji čitaoci (i oni koji su, nadamo se, na dobrom putu da to postanu) našli su već neki način da ovaj strip dožive sa odgovarajućom dubinom i živopisnošću, a u svoj toj kompleksnosti treba se ipak samo dobro zabaviti, zar ne?
Do kraja magnusovskog ciklusa crtanja, imali smo prilike da „upoznamo“ na jedan novi način još i Julija Cezara, admirala Nelsona, Karla Velikog i Bijesnog Orlanda, Homera i Odiseja, Ikara i Dedala (gle, bez svedočenja samog Broja Jedan!) Vergilija, zatim, sa malo većim vrem. skokom Napoleona i dr. Kada je crtanje preuzeo Pifarerio (nedavno smo naučili i koja je to faza) ovaj manir se već beše proredio, pa protekne i niz epizoda bez ovakvog ugođaja; ipak, i tu smo čuli štošta o borbama za prevlast prvobitne rimske države sa susednima (Horaciji i Kurijaciji), kasnije i priču o Neronu, i npr. o Kolumbu i Dejviju Kroketu.
E, da: Jedan od bitnih problema je kako da se čeljad koja je prinuđena da to sluša ne smori od gnjavaže i zaspi! Mada, bilo je par iznenađujućih slučajeva kad su pomno pratili pripovedanje i čak zapitkivali za nastavak…
– NASTAVIĆE SE –
