Nakon dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, dela Alfreda Deblina (zajedno sa delima Tomasa Mana, Hajnriha Hajnea, Bertolda Brehta…) su završila na lomači. Medju njima se našao i njegov najpoznatiji roman-Berlin Aleksanderplac. Ono što je za Bodlera značio Pariz, za Vitmena Njujork, za Dikensa London…za Deblina je bio Berlin.
Kroz taj isti grad „prolazi“ i njegov Franc Biberkopf-hrabar, nesrećan,jak-tragičan čovek.
Roman je nastao u vreme kada je ekspresionizam bio u procvatu širom Nemačke i
Austrije; tako da je i sam po sebi avangardno delo. Ironija se provlači kroz ceo tekst, ali
nikada ne preti da predje u sarkazam, već osvaja prostor u tolikoj meri, koliko je potrebna. Može se reći da je Deblin progovorio o polusvetu, medjutim, gledano iz današnje perspektive, polusvet je relativna kategorija… A pojedinci, koji mu pripadaju, ponekad znaju da iza sebe ostave neizbrisivi trag, koji zna da oplemeni.
Dejan Petrović Kobajaši