ARION
Još od malih nogu Herakle je pokazivao izuzetnu snagu, koja je proizilazila iz njegovog polubožanskog porekla. Obavljao je razne zadatke po volji bogova. Između ostalog očistio je i Augijeve štale propustivši potok kroz iste da operu konjsku balegu, koja se tu taložila nekoliko godina. Arionu, njegovom konju, nije bilo lako. Teško je izdržavao Heraklove napade ludila i ubilačke nagone. Još teže mu je padalo njegovo nasilničko ponašanje,
mobing i seksualno zlostavljanje svojih bližnjih i manje bližnjih.Zato se držao po strani i nije se trudio da bude dobar konj svom gospodaru.
Kada je Herakle krenuo sa Argonautima po Zlatno runo, Arion je odahnuo i ponadao se da ga više neće videti. Želja mu se nije ispunila i još dugi niz godina je bio u njegovoj službi, što će reći, bio jahaće sredstvo. Još mnogo puta ga je mahniti Herakle udarao šakom u glavu u svom nastupu ludila. Da nije bila konjska, teško da bi to izdržala.
– Da nije udarao mene, pucale bi ljudske glave i to bi bilo neizdrživo. Moja žrtva nije uzaludna.
Zato je valjda, istorijski gledano i zanemaren. Niko nije znao njegovu muku a i žrtvu. Nepravedno. Jak i izdržljiv, trpen i nezadovoljan svojim gazdom.
Toliko o tome.