Zaposleni i učenici Mačvanske srednje škole u Bogatiću, kao i mnogo radoznalih prolaznika, ovih dana dive se dvadesetogodišnjoj Ukrajinki Diani Lankinoj zbog njene marljivosti i neobičnog zanimanja. Naime, ova lepa Ukrajinka izvodi završne radove na novoj fiskulturnoj sali u Bogatiću obavljajući građevinske poslove poput fasadnih radova.
Zbunjena Diana isprva se osvrtala sa skele i čudila zašto je mnogi zagledaju, čak i fotografišu, i glasno komentarišu: „Svaka joj čast“.
– Svesna sam da me gledaju, kao da nisam normalna. Da sam starleta možda ne bi izgledalo tako. Ali, ne smeta mi, shvatila sam kako je kod vas u Srbiji i da je zaista čudno što devojka radi ovaj posao, za koji se misli da je samo muški – priča na tečnom srpskom Diana.
U Novovolinsku, u Ukrajini, završila je sportsku gimnaziju, a u Srbiju je prvi put došla pre tri godine, u selo Donji Dobrić kod Loznice, gde se udala njena baka Stefana, u čijoj porodičnoj kompaniji u Moskvi je kao srednjoškolka učila i radila brojne građevinske poslove. Posle majčine smrti, prošle godine je ponovo došla u Dobrić i potražila zaposlenje u lokalnoj firmi „Best kolor“.
– Bilo je zaista čudno kada je mala, naizgled nejaka devojka došla da traži posao, a još čudnije kada je ispričala šta sve zna da radi. Ona je sposobnija i spretnija od nekog muškarca. Pojedine veštine mi, stari majstori učimo od nje – hvali je kolega Mika.
Odbila je posao prodavca u salonu venčanica i izabrala teži, ali višestruko plaćeniji poso u građevinarstvu.
– Ubila bih se od dosade sedeći u salonu. Ovaj posao volim i ponekad je težak, jer se ne radi uvek unutra, već i napolju, na jakom suncu ili na hladnoći. Radi se deset sati dnevno, sa pauzama, imam pokrivene sve troškove a plata, koja nije mala, ostaje mi čista – objašnjava Diana.
U selu se zaljubila u Ivana, kadeta Vojne akademije, sa kojim je izvesno vreme u ozbiljnoj vezi, pa je preseljenje u bakinu „tazbinu“ dobilo novi smisao. U Ukrajini ima malobrojnu familija, a ovde u Srbiji svakim danom stiče nove prijatelje. Slobodno vreme sama sebi organizuje, da joj bude zanimljivo i intresantno. Često, kaže, odlazi u posetu dečku u Beograd.
– Kod vas, u Srbiji, mladi nemaju radne navike zato što se roditelji mnogo zaštitnički ponašaju prema deci. Najviše vremena provode u kafićima i na internetu i ne vole da rade. Zato je čudno što ja, iako imam tek dvadeset godina, radim deset sati dnevno i to posao koji kod vas rade samo muškarci. Ali, kada nisam na poslu, ja sam sasvim normalna devojka, koja voli lepo da se obuče, izađe sa društvom, idem na fitnes, trčim. Volim i cipele na štiklu, ali me nije sramota da obujem i srpske opanke – kaže Diana, otkrivajući da razmišlja o nastavku školovanja i jednog dana postane građevinski inženjer.
Izvor: D. Grujić, macvapress.rs
