Ona je išla svojim putem,
nije pričala priče.
Žene je nisu iskreno volele,
a htele su na nju da liče.
Nikom se nije pravdala,
nikad ogovarala nije,
svi su hteli da znaju šta radi,
ona je znala da krije.
Prolazila je tako kroz tuđe živote,
nenametljivo, nemarno, sneno,
ostavljala utisak bezbrižne žene,
na sigurnom je bilo srce njeno.
Jednom je, da bi izbegla kuršum,
zarila nož sebi sama,
danju je pričala o životu,
noću je odvlačila tama.
Ljudi su sumnjali da je Lilit,
jedina u Drakule kći,
bila je bleda kao mesec,
uživala je noću da bdi.
Godinama je tražila lekovitu biljku,
nekoga dobrog travara,
rane i ožiljci nestadoše,
kad pronađe svoga vidara.
Taj čovek, jedini na svetu
znao je šta ona krije.
Bila mu je kao otvorena knjiga,
a nikad mu dosadila nije.
