Ljudi prolaze kroz različite situacije u životu. Okolnosti u životu utiču na formiranje nečije ličnosti, one mogu biti različite, ali to kakav će trag, naročito teške okolnosti, ostaviti u životu pojedinca zavisi od toga kolika je njegova psihološka otpornost ili rezilijentnost.
Psihološka otpornost je proces dobrog prilagođavanja značajnim izvorima stresa kao što su tragedije, traume i druge teške okolnosti u porodičnim, partnerskim ili poslovnim odnosima.
Ta psihološka otpornost predstavlja vrstu imuniteta čija je funkcija identična onome koji naše fizičko zdravlje čuva od različitih štetnih agenasa i sprečava različite vrste infekcija i bolesti. Kada je u pitanju ovaj “psihološki imunitet” on čuva naše mentalno zdravlje i dovodi nas u ravnotežu sa samim sobom.
Treba odmah napomenuti da psihološka otpornost nije ljudska osobina koja se ima ili ne. To je veština koja se može naučiti i predstavlja skup misli, osećanja i ponašanja koji zajedno čine dobar štit u odbrani od stresa.
Da li će pojedinac biti psihološki otporan zavisi od mnogih faktora.
Jedan od najznačajnijih faktora koji utiče na psihološku otpornost su odnosi u porodici. Podrška je za razvoj svake ličnosti veoma bitna. Ukoliko osoba potiče iz porodice u kojoj su negovani podržavajući I negujući odnosi, njen psihološki imunitetće biti snažan. Ovo svakako ne znači da je u ovakvim porodicama svaka kritika ili zabrana isključena, već da i kada se desi neko neprihvatljivo ponašanje, kritika se odnosi na nedopustivo ponašanje, ali se ličnost i dalje uvažava i prihvata.
Pored odnosa u porodici šira socijalna mreža takođe predstavlja značajan factor. U odnosu na to kako se kotira u društvu, kao i koliku podršku ima od svoje okoline, osoba će umeti da se snađe čak i kada okolnosti nisu najpovoljnije. Ona će znati kako da savlada svoje emocije i impulse koji ponekad mogu iskriviti realnu sliku stvarnosti I dovesti do problema u komunikaciji.
Osobe sa jakom socijalnom podrškom imaju razvijen snažan psihološki imunitet, pa posledično i razvijeno poverenje u vlastite snage i sposobnosti, samopoštovanje i pozitivnu sliku o sebi, što su takođe, bitni faktori u razvoju psihološke otpornosti.
Međutim, nisu svi ljudi imali sreću da odrastaju u negujućoj i stimulativnoj sredini. To suokolnosti koje su prosto bile datost I nije se moglo drugačije. Dobra strana je to da u sada I ovde svaka osoba sebi može stvoriti jaku I podržavajuću socijalnu mrežu. Ovo sve se ne dešava samo od sebe. Potreban je predan rad I ulaganje u dobre odnose sa drugima. Sasvim je ispravno očekivati podršku I negu od drugih, ali je to istopotrebno i dati. Takvim pristupom, vremenom će doći do širenja socijalne mreže i stimulativnih odnosa sa drugim ljudima.
Jelena Dragičević Berat: Psihološki imunitet, zaštitnik mentalnog zdravlja
