Vide se na telu, al ne i na duši,
kao ni dim što se iz ušiju puši…
♠
Svaki put kad pomislim na to telo
što mi ih je nanelo.
♣
Da, telo, dobro ste čuli,
jer duša joj beše ravna nuli.
♦
Ravna ko daska što ekser prima,
ravna ko oprost dušmanima.
♠
I jeste, oprostio sam i to ne prvi put…
Praštah joj sve dok bejah ljut.
♣
Sve dok ne izađe na svetlo dana,
dok ne puče pred očima ko zora rana.
♦
Ko njeni nokti na mojim leđima, ispadoše šiljci…
Ostaše samo prazni ožiljci.
♥
Utkani u čoveka što za ljubav živi
i ne prestaje svetu da se divi.