NOVEMBARske pozorišne premijere i gostovanja u Beogradu

Oportunizam, lični interes, politička travestija, medijski teror, ljudska glupost i nezajažljiva želja za senzacionalizmom… Svijet u kome danas živimo. Duhovit u pojedinim segmentima, kada se posmatra iz ugla apsurda, a suštinski veoma tragičan. I određen tržišnim vrijednostima. Bez mnogo nade za ljubav i empatiju. Postoje li pravila igre po kojima se funkcioniše u savremenom društvu? I šta je uopšte taj sistem koji toliko krivimo, protiv kojeg se borimo, a ne vidimo mu korijen? Je li amoralno postalo normalno? Postoje li moralna načela ili ih se pridržavaju samo oni koji su nesnađeni? Da li dobrota po pravilu mora biti žrtvovana? U čemu je naš grijeh? Ovo je priča o sasvim običnom čovjeku.  Danas. Paradoksalno, zar ne? Veljko Mićunović

Ana Đorđević, inspirisano italijanskim filmom Savršeni stranci Paola Đenovezea

Režija: Andrej Nosov
Igraju: Nataša Marković, Ljubinka Klarić, Ivana Nikolić, Ivan Zarić, Petar Benčina i Miloš Timotijević

Scenograf: Tamara Branković, kostimograf: Dara Mihajlović, kompozitor: Draško Adžić, saradnik na tekstu: Andrej Šepetkovski.

Komad je inspirisan italijanskim hit filmom Savršeni stranci Paola Đenovezea iz 2016. godine. Zajednička večera sedmoro dugogodišnjih prijatelja pretvara se u okupljanje u kom se zavisnost od moderne tehnologije pretvara u igru istine. Pametni mobilni telefoni – razgovori, poruke, komentari na društvenim mrežama svakog od njih, na početku igre radi, postaju svima dostupni, a kako veče odmiče oni otkrivaju koliko malo znaju jedni o drugima. Sve jedno da li su bliski prijatelji, bračni drugovi ili samci.

TREZNILIŠTE, UK Vuk Stefanović Karadžić (koprodukcija sa Narodnim pozorištima iz Kikinde i Užica, Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, Puls teatra iz Lazarevca i Sportsko-kulturnog centra Obrenovac)
po dramama Nikolaja Koljade: Bajka o mrtvoj carevoj kćeri, Praćka i Murlin Murlo

Režija: Stevan Bodroža

ŽANKA, Opera i teatar Madlenianum, mala scena
Miodrag Ilić

Režija: Milica Kralj
Igraju: Jelica Sretenović (Žanka), Milan Mihailović – Caci (Tošić, Nušić, putujući glumac) i Petar Mihailović (islednik, Aleksandar, Moris)
Scenograf i kostimograf: Milica Bajić, muzika: Miroljub Aranđelović – Rasinski

U košmaru predsmrtne noći velika glumica Žanka Stokić evocira svoj mukotrpan i slavan umetnički i dramatičan lični život. Troje glumaca, od kojih dvojica tumače više likova (među kojima je i lik B. Nušića), u ovoj drami osvetljavaju celu jednu traumatičnu istorijsku epohu, da bi u središtu bilo pitanje moralne krivice umetnika, s obzirom da svaka vlast hoće da ih upotrebi za svoje ciljeve. Delo je humornog, ali i potresnog, tragičnog toka radnje.

URNEBESNA TRAGEDIJA, Atelje 212, scena Mira Trailović

Dušan Kovačević

Režija: Marko Manojlović
Igraju: Sonja Kolačarić, Branislav Trifunović, Amar Ćorović, Katarina Žutić, Nebojša Ilić, Anica Dobra, Branimir Brstina, Branislav Zeremski i Radomir Nikolić

Jedna od najuspešnijih drama Dušana Kovačevića, o porodičnim i ličnim tragedijama koje se dešavaju u naizgled običnim ljudskim životima, prvi put je izvedena 1991. godine, na sceni Zvezdara teatra.

ORFEJ (opera), Opera i teatar Madlenianum i Nova beogradska opera, velika scena

Klaudio Monteverdi (1567-1643), Libreto: Alessandro Striggio

(u čast 450-godišnjice od rođenja Monteverdija i 410 godina od prvog izvođenja opere) performance)

Režija: Aleksandar Nikolić

Dirigent: Predrag Gosta

Vokalni solisti: Nikola Diskić, Antonia Dunjko, Dragana Popović, Franko Klisović, Marko Živković, Ljubomir Popović, Sreten Manojlović i dr.

Hor, orkestar & Balet Nove beogradske opere

Umetničko vođstvo: Marijana Mijanović & Predrag Gosta, Koreografija: Aleksandar Ilić, Dizajner produkcije i kostimograf: Igor Jagić, Scenografija: Tanja Žiropađa, Kostimi: Slavica Ribać

Nova beogradska opera i Opera i Teatar Madlenianum predstavili su 2014. godine svoju prvu Monteverdijevu operu Krunisanje Popeje i stekli veliko priznanje.  Tri godine kasnije, u godini kada se obeležava  450-godišnjica od rođenja velikog kompozitora, izvešće Monteverdijevu operu Orfej (1607), koja se generalno smatra prvom operom.  Napisana 1607. godine, Monteverdijeva upotreba vokalnih i orkestarskih boja, odsviranih na instrumentima tog doba, postavila je osnovu za dalji razvoj opere kao žanra, a njegovo vrsno vokalno pisanje inspirisalo je buduće generacije. Priča o Ofrejevoj potrazi za svojom voljenom u podzemlju nije inspirisala samo Monteverdija, već kasnije i Gluka, kao i mnoge druge kompozitore. Vrsno umetničko vođstvo stručnjaka u ovom istorijskom izvođenju, Marijane Mijanović i Predraga Gosta i izvanredna inscenacija Aleksandra Nikolića, pružaju retku priliku uživanja u ovoj muzici, baš na način koji je i bio namera samog kompozitora.

SUDNJI DAN, Jugoslovensko Dramsko Pozorište, scena studio

Nil Labjut

Režija: Jana Maričić

Igraju: Milan Marić (Ben Harkort), Aleksandra Janković (Ebi Preskot)

Scenografija: Marija Kalabić, Kostimografija: Maria Marković, Kompozitor: Božidar Obradinović, Lektor: Ljiljana Mrkić Popović  

 

DON ĐOVANI (opera), Narodno pozorište i Opera i teatar Madlenianum
Volfgang Amadeus Mocart, libreto napisao Lorenco da Ponte

 

Više o gostujućim predstavama:

DUET ZA SOLISTU, Jugoslovensko Dramsko Pozorište, scena studio (Gostovanje NP Sombor)

Tom Kempinski 

Premijera: 14. jun 2017.

Režija: Nataša Radulović

Igraju: Ivana V. Jovanović i Srđan Aleksić

PLAY ANDRIĆ, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostovanje Kraljevačko pozorište)

po tekstovima Ive Andrića

Premijera: 28. mart 2017.

Režija: Mia Knežević

Igraju:  Predrag Pavlović, Kristina Jevtović, Zoran Cerovina, Gorica Dinuloivić, Dušan Vukašinović, Biljana Talić, Uglješa Spasojević, Svetlana Milenković i perkusionista Mihajlo Jerotijević

Mia Knežević se smelo hvata u koštac sa Ivom Andrićem, te od fragmenata njegove literature scenskim sredstvima gradi predstavu u kojoj pozorište nije puka ilustracija proze. Naprotiv, rediteljka otkriva „igrivost“ Andrića, te njegovo delo postaje osnov uzbudljivog scenskog razigravanja. U ključu postdramskog pozorišta ova predstava postaje teatarska povest o sudbinama ljudi „o kojima se ne može mnogo kazati“. U izvesnom smislu o njima se, možda, ne može mnogo kazati, ali se uistinu može mnogo pokazati, a i ono što je Andrić o njima već rekao, kao i ono kako ih Mia Knežević prikazuje u predstavi Play Andrić, sasvim je dovoljno da ispuni i opiše čitav jedan univerzum – svet i stvarnost takozvanih malih ljudi osuđenih da se njihovim životima i sudbinama poigrava burna povest koja poput promaje neprestano duva ovim prostorima. A kada nam se učini da se rediteljka prvenstveno bavila sudbinom žena, shvatimo da se u njihovim životima zapravo zrcali kompletna stvarnost svih ljudi s ovih prostora. Aleksandar Milosavljević

REVIZOR, Narodno Pozorište, velika scena (Gostovanje NP Priština)

Nikolaj Vladimirovič Gogolj

 

Premijera: 30. mart 2017.

Režija: Maurici Fare 

Igraju: Milan Vasić, Anika Grujić, Bojan Stojčetović, Branko Babović, Nebojša Đorđević, Aleksandar Mihailović, Jasminka Hodžić i Bojan Veljović  

 

Ovo klasično delo ruskog realizma režirao je švajcarski reditelj rodom iz Katalonije koji trenutno radi kao art direktor Monbižu teatra u Berlinu, čime se najavljuju i nove premijere u postavkama stranih reditelja tokom ove godine u Narodnom pozorištu Priština sa sedištem u Gračanici.

Proslavljeno Gogoljevo dramsko delo za temu ima korupciju u carističkoj Rusiji i dodvornički malograđanski odnos u provincijalnim sredinama prema višim instancama vlasti. I dva veka nakon što je napisana, ova komedija je i dalje aktuelna u opisu situacija i karaktera ljudi i mentaliteta u svim društvima na Balkanu i šire.

BETON MAHALA, Zvezdara Teatar, Nova scena (Gostovanje trupe iz Novog Pazara)

Džana Ljajić, Ema Muratović, Ajtana Dražanin, Draga Kostić, Lejla Bučan, Amar Ćorović, Nedim Nezirović i Petar Kostić

Premijera: 10. januar 2015.

Režija: Branislav Trifunović i Rifat Rifatović

Uloge: Džana Ljajić, Ema Muratović, Ajtana Dražanin, Draga Kostić, Lejla Bučan, Amar Ćorović, Nedim Nezirović i Petar Kostić

Mladi glumci novopazarske Dramske trupe Joj, evo ih oviprobudili su pre dva meseca brojne emocije i ustalasali lokalnu javnost predstavom koja kritikuje školstvo, dvojezičnost, političare, porodicu, odnose među ljudima. Ideja za ovu predstavu nastala je tokom Festivala pozorišta mladih (Youth Theatre Festival) koji se već dve godine održava u Novom Pazaru, u organizaciji Kancelarije za mlade.

Ovo je predstava o njihovoj ljubavi prema svom gradu, prema prijateljima, ali ta ljubav nije slepa da ne vidi probleme sa kojima se svakodnevno susreću. Predstava je i zabavna i potresna, a publika koja je bila na probama se smejala i plakala. To je ono što je bitno, jer pozorište mora da izazove emocije. (Branislav Trifunović)

GOSPOĐA BOVARI, Atelje 212, scena Mira Trailović (Gostovanje GDK Gavela Zagreb)

Ivana Sajko prema Gustavu Flobertu

 

Premijera: 16. septembar 2016.

Režija: Saša Božić     

Igraju: Jelena Miholjević, Igor Kovač, Sven Medvešek, Filip Križan, Nikola Baće, Ivan Grčić i Franjo Dijak

 

Sadržaj je poznat i ironičan. On je voleo nju, ona nekog drugog. On je ipak voleo nju, a ona nekog trećeg. On je i dalje volio nju, no ona nekog četvrtog. A taj nije ni postojao.

Preuzimajući likove, situacije i odnose iz velikog naslova francuske i evropske književnosti, naša savremena autorka ispisala je za kazalište „Gavella“ novi dramski tekst o poznatoj priči i poznatim licima, nudeći reditelju i glumcima kompleksnu strukturu čiji su motor(i), kao i kod Flauberta, potraga za strašću i ljubavlju, pokušaji da se ispuni emotivna praznina, žudnja da se „udahne zrak“ izvan sapetosti malograđanskih konvencija te suoćavanje s financijskim posrnućem. Skandal koji je „Gospođa Bovary“ izazvala po objavljivanju 1856. godine, možda više nema jurišni efekt na porozni društveni moral i njegovo naličje – licemjerje, ali pitanje „Bože, zašto sam se udala?“ i dalje odjekuje polemički i glumački. 

DNEVNIK JEDNOG LUDAKA, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostovanje Moving music theatre Bitolj)

Nikolaj Vladimirovič Gogolj

Premijera: 10. jun 2015.

Režija: Marjan Nećak

Izvodi: Ozren Grabarić

Dnevnik jednog ludaka N. V. Gogolja smatra se jednom od prvih detaljnih evidencija šizofrenije, zabeležene mnogo pre nego što je bolest priznata i dobila ime u medicinskoj praksi. Međutim, Gogoljeva pripovetka ne analizira bolest u medicinskom smislu, već dovodi u pitanje svet u kome se pojedinac bori za smisao svog identiteta i društveni status. Gogolj, na lucidan način – kroz Popriškinovu bolest, govori o bolesti društva i podseća nas da smo svi mi u nekoj vrsti sukoba sa realnošću. Koja realnost je realnija? Ona o kojoj čitamo u novinama, ona koju opažamo u našoj neposrednoj blizini ili ona u nama?

MAMU MU JEBEM KO JE PRVI POČEO, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostovanje Crnogorsko narodno pozorište Podgorica)

Dejan Dukovski

Premijera: 25. maj 2017.

Režija: Luka Kortina
Igraju: Studenti III godine: Goran Vujović, Milica Šćepanović, Marko Todorović, Vanja Jovićević, Vukan Pejović, Anđela Radović (Diplomska predstava na Odseku za glumu, klasa red. prof. Branimira Popovića, FDU Cetinje)

Tekst sam pisao početkom nesretnih devedesetesetih na ovim prostorima. Na neki način to je bila reakcija pogleda na rat iz blizine. Ogorčenost tog pogleda oseća se i u tekstu. Ogorčeni pogled palih anđela. Nisam hteo da pišem o ratu ili da komentarišem tadašnju politiku i vojne strategije, tekst je omaž mitskim pozorišnim situacijama o ljubavi i ratu, seksu i nasilju. Sve scene su replika već postojećih scena svetske dramaturgije. Pretpostavio sam neke stvari… Kao na primer da je mladi lik Šekspirovog Hamleta mogao u Viternbergu da sretne već ostarelog punog znanja dekadentnog Marlovog Fausta. Naučio da sumnja. Kao što sam tih godina naučio i ja. Dejan Dukovski

ANIKA I NJENA VREMENA, Narodno Pozorište, velika scena (Gostovanje SNP Novi Sad)

Inspirisano pripovetkama Ive Andrića

 

Premijera: 20. oktobar 2017.

Režija: Ana Đorđević

Igraju: Milica Trifunović, Nenad Pećinar, Biljana Keskenović, Dušan Matejić, Milovan Filipović, Jovana Mišković i Milica Grujičić

 

Ana Đorđević je rediteljka koja za svoje predstave retko uzima gotov dramski predložak. Ona ga stvara, isto onoliko koliko ga koristi, što jeste blisko savremenoj pozoršnoj estetici. Ana Đorđević je poznata i kao studiozna u svom radu. U njenim predstavama isijavaju analize, povezivanja i jedna nova čitanja, kako se to u pozorištu kaže. Tako je i sa Anikinim vremenima Ive Andrića, odnosno predstavom Anika i njena vremena (koprodukcija SNP-a i BEO ART-a), u kojoj se prepoznaju motivi poznate Andrićeve pripovetke, njegove čitave proze, uz niz iskonstruisanih situcija, odnosa i dijaloga, dramaturški postavljenih u okvir onog dela priče kada Jakša, sin dobrunskog prote Melentija, umesto da se preda crkvi i nasledi porodični zanat, predaje sebe Aniki i otvorenoj kući, višegradskom bordelu, oslobođenom svakodnevne rutine.

DOKTOR ŠUSTER, Zvezdara Teatar, Nova scena (Gostovanje Milanovačko pozorište)

Dušan Kovačević

 

Premijera:

Režija: Branko Knežević

Igraju: Draško Obrenović, Marija Krsmanović, Marija Todorović, Aleksandar Avramović, Predrag Lošić, Branko Knežević, Pavle Steković, Viktor Vujić, Milan Aćimović i Krsman Nedeljković

 

„Doktor Šuster“ je komedija? – ili drama?, ili i komedija i drama je pitanje koje se postavlja i kad se promišlja o Molijerovim ili Čehovljevim dramama – ili komedijama? Samo pitanje, koje se isprečilo, govori dovoljno o složenosti drame koja spada u sam vrh ne samo Kovačevićevog opusa, nego celokupne srpske dramske literature. To što ona, još uvek, nije na onom mestu koje joj zasluženo pripada, problem je i srpskog ali i planetarno sekularizovanog sveta. Kao i ostalim svojim delima, pisac neumoljivo svedoči i secira svet koji se menja, nestaje i nastaje pred čovekovim nemoćnim očima. „Gledam i „prepisujem“, kaže pisac, a u podnaslovu „Klaustrofobične komedije“ „priznaje“ da „pozorište potkazuje život“. „Doktor Šuster“, kao i ostale Kovačevićeve drame ne pozivaju na preokret, akciju, revoluciju masa, ali podstiče na razmišljanje, zdrav razum i promenu koja se začinje i ostvaruje u glavi pojedinca. Duhovna snaga može sve, može i planine da pomera, a kamoli da ugasi fitilj jedne bombe. „Ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: pređi odavde tamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemoguće“

KAINOV OŽILJAK, Narodno Pozorište, velika scena (Gostovanje Šabačko pozorište)

Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković

Premijera: 1. februar 2015.

Režija: Jug Radivojević

Igraju: Vladimir Milojević, Marijana Dugalić / Aleksandra Ristić, Ivan Tomašević, Zoran Karajić, Strahinja Barović, Sonja Milojević, Deana Kostić, Miloš Vojnović, Kristina Pajkić, Aneta Tomašević, Ljubiša Barović i Slobodan Petranović

Predstava „Kainov ožiljak“ zadržava konstrukciju priče i zadate odnose medju likovima, koje su autori istoimenog romana Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković ponudili. Istovremeno, ona, po logici medija, vrši sažimanje više, u romanu apostrofiranih, istorijskih likova. Pre svega odabiranjem situacija, koje imaju tematske sličnosti i više dramske napetosti, u kojima se ti likovi lociraju. Ovakav postupak je olakšan činjenicom da roman, u uzbudljivo ispričanoj priči, obiluje gotovim pozorišnim matricama.

Te matrice, kao scenski fragmenti i tematske celine predstave, dodatno se usložnjavaju problemom travestije. Od one najočiglednije – u predstavi pripadnike najužeg rukovodstva Trećeg Nemačkog Rajha (A.Hitler, H.Gering, R.Hajdrih) igraju glumice Šabačkog pozorišta, do toga da svaki lik stvara drugačiju sliku o sebi u javnom prostoru. Travestija na taj način postaje mesto susreta oslobađanja, poništavanja, uslovljavanja kako društva prema pojedincu i pojedinca prema društvu, tako i pojedinca prema pojedincu. Poigravanje socijalnim statusima i samo/identifikacijama pokušaj su prepoznavanja neprekidne teatralizacije društva i igranja društvenih uloga.Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg