Kazuo IŠIGURO (Kazuo Ishiguro, Nagasaki, 1954) je poznati engleski romanopisac, scenarista i pisac kratkih priča, japanskog porekla. Njegovih sedam do sada objavljenih romana obezbedili su mu veliki broj književnih nagrada, kultni status kod brojne čitalačke publike (milioni prodatih primeraka) i prevod njegovih dela na više od 40 jezika. Pet njegovih romana su prevedeni i objavljeni kod nas (tri u izdanju Derete i dva u izdanju Platoa, Beograd). Dobitnik je Bukerove nagrade, 1989. godine i Nobelove nagrade za književnost 2017. godine.
Njegova porodica se preselila u Ujedinjeno Kraljevstvo kada je imao pet godina. Diplomirao je engleski jezik i filozofiju na Univerzitetu u Kentu. Od kada je objavio svoj prvi roman Bledi pogled na brda (A Pale View of Hills, 1982) bavi se samo pisanjem. Teme kojima se najčešće bavi u svojim delima su uspomene, vreme i samoobmana. Ovo je naročito primetno u njegovom najpoznatijem romanu Ostaci dana (Remains of the day, 1989), kada je dobio nagradu Man Buker. Radnju romana pripoveda batler Stivens, prisećajući se svoje profesije i izazova u radu za engleskog plemića lorda Darlingtona, koji je bio naklonjen nacistima, dok istovremeno govori o svom specifičnom odnosu sa koleginiciom gospođom Kenton. Veliki uspeh postigao je i s romanima Slikar prolaznog sveta (An Artist of the Floating World, 1986), Ne daj mi nikada da odem (Never Let Me Go, 2005), Kada smo bili siročići (When We Were Orphans, 2000) i Bez utehe (The Unconsoled, 1995) – kafkijanska zagonetka na 500 stranica, roman kome je kritika bila posebno naklonjena. Njegov najnoviji roman, Zakopani džin (The Buried Giant, 2015), govori o putovanju starijeg para kroz arhaične engleske predele. U svojoj kasnijoj fazi stvaralaštva, Išiguro počinje da inkorporira elemente naučne fantastike i distopije u svoja dela. Pored romana, bavi se i pisanjem kratkih priča i scenarija.
Kazuo Išiguro, koji je u romanima velike emotivne snage otkrio ambis ispod kojeg leži iluzoran osećaj povezanosti sa svetom, navodi se u saopštenju Švedske akademije.
ZAKOPANI DŽIN
(roman iz 2015, The Buried Giant, Dereta, 2015)
Ponekad surov, a ponekad misteriozan, Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu. Inspirisan tolkinovskim folklorom, s junacima koji hodaju putevima kralja Artura i Froda Baginsa, podjednako lako osvajajući našu naklonost, pisac ipak uspeva da prevaziđe ograničenja žanra. Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao što je slučaj u Zakopanom džinu. Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim.
Sa engleskog prevela Nataša Krivokapić.
(roman iz 2005, Never Let Me Go, Plato, 2009)
Čitalac u početku misli da pred sobom ima još jednu od onih priča o odrastanju i školovanju u engleskim internatima, ali ubrzo uviđa da nešto nije u redu, da to nije priča o tome, da nešto treba da sazna, nešto što je obavijenom velom tajne. Ljupka i draga deca, juinaci ovog romana, zapravo su klonovi. Njima se po malo govori o tome, oni veruju da su normalna deca, vaspitavaju se na klasičnoj literaturi, gledaju filmove, vole se, ali svi oni žive da bi jednog dana postali donatori svojih organa. Ti mladi ljudi odrastaju i proživljavaju sve što je normalno za čoveka i sasvim mirno prihvataju činjenicu o svojoj svrsi i zadatku, ali među njima se šire glasine da parovi koji dokažu svoju ljubav, imaju mogućnost da im se odloži početak donatorstva za nekoliko godina, koje mogu da iskoriste potpuno za sebe. To naravno, pokazuje se, nije istina, ali ako su oni stvorili te klasine, vidi se da su nesvesno uočili snagu ljubavi, seksualne moći, snage života.
Sa engleskog prevela Ljiljana Marković.
BEZ UTEHE
Kazuo Išiguro vrhunskim književnim umećem oslikava jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana na jedan setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi dužnosti, dostojanstvu i odanosti. S finom ironijom i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specifičnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti. Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je sa jasnije distance mogao da vidi i prepozna ono je najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini.
Sa engleskog preveo Nenad Tomović.
Kazuo Išiguro vrhunskim književnim umećem oslikava jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana na jedan setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi dužnosti, dostojanstvu i odanosti. S finom ironijom i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specifičnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti. Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je sa jasnije distance mogao da vidi i prepozna ono je najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini.
Prevela s engleskog Gordana Velmar-Janković.
Film Ostaci dana sa Emom Tompson i Entoni Hopkinsom bio je nominavan za osam Oskara. I to je jedan od retkih filmova koji je uspeo savršeno da dočara magiju pisane reči.
Kroz sećanje na neslavne detalje iz svog života, slikar Masuđi Ono preispituje svoju ulogu u državnom propagandnom mehanizmu tokom Drugog svetskog rata. Za razliku od svog učitelja, nisu ga privlačile zapadne tehnike slikarstva, već tradicionalni način, pogodan za propagandne postere, što je umetnika odvuklo ka ideologiji ekstremne desnice, potkazivanju i osvajanju političkih pozicija moći. Dilema otadžbina ili umetnost razrešava se izdajom i jedne i druge. Nakon rata, Ono je suočen s radikalnim promenama koje se dešavaju u društvu – ugovoreni brakovi nestaju, promenjena je uloga žene u društvu, status staraca više nije isti, a njegov ugled naglo opada.
Slikar prolaznog sveta zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke, kao i nepouzdanog naratora iz prvog lica, koji s jedne strane ograničava čitaoca da stekne realniju sliku okruženja u kome se radnja romana odigrava, ali s druge produbljuje uvid u unutrašnji kompleksni i, vrlo često, ambivalentni i konfliktni svet glavnog junaka. Generacija koja je učestvovala u zločinima, kao njihov izvršilac, intelektualni podstrekač ili estetski propagandista, prinuđena je da se nakon stravičnih razaranja u Hirošimi i Nagasakiju pomiri s gubicima: izgubljeni su životi, izgubljen je rat, ali, podjednako bitno, nepovratno su izgubljeni čast i ugled.
Sa engleskog prevela Gordana B. Todorović.
Roman je osvojio Vitbredovu nagradu za knjigu godine i ušao u najuži izbor za Bukera, što će Išiguru poći za rukom još tri puta u karijeri, svrstavajući se tako u red najuspešnijih autora od osnivanja ove prestižne svetske književne nagrade.
– do sada je ovu prestižnu nagradu dobilo 110 pisaca (1901 – 2017)
2005. Harold PINTER (Harold Pinter) – Ujedinjeno Kraljevstvo (izdavači u Srbiji: Arhipelag, Narodna knjiga – Alfa, Istar)
