U ovom poslednjem delu po mom izboru
osvrnuću se na Čaplinov boravak u Americi, probleme koje je tamo imao, povratak u Evropu i kraj života…
Tokom Drugog svetskog rata 1943. godine glumica u usponu Džoan Beri, podigla je protiv Čaplina tužbu za očinstvo. Test krvi pokazao je da Čaplin nije otac deteta, ali pošto se toliko puta ženio i razvodio, izašao je na loš glas kao „opasnost“ za devojke, što je ugrozilo njegov status kralja komedije. Iako je, nasuprot njegovim strahovanjima, proglašen nevinim od optužbi dokazano je da nije otac deteta, tokom 1945. godine ponovo je podignuta tužba za očinstvo i sud mu je odredio da plaća 75 dolara nedeljno Džoan Beri za njenog sina. Na kraju rata, svet je bio na putu mira. Ipak Čaplinov status je bi nesiguran. Bio je filmska zvezda koja se popela na vrh i postala milijarder, a onda je Amerika okrenula leđa kralju komedije. Prvi ishod bila je nepravedna kazna kod utvrđivanja očinstva, a zatim otišlo se i korak dalje. Prošlo je 30 godina otkako je došao u Ameriku, ali nikad nije tražio američko državljanstvo. Uvek se ženio iznova mlađim ženama i nezadugo razvodio. Svoj status po pitanju državljanstva ovako je objasnio – „Ne verujem da treba da promenim svoju nacionalnost. Sebe smatram građaninom sveta“. Konačni udarac bio je ponižavajući progon komunista tokom pedesetih godina. Čaplinu je prikačeno „crveno slovo“ (metaforično značenje simpatizera Komunističke partije). Tokom čistke našao se na udaru, jer optužbe da je komunista bile su ekstremne, ali i zato što je odbijao da zatraži američko državljanstvo… Približavao se dan kada će napustiti Ameriku.
17. septembra 1952. godine Čaplin, njegova žena i deca ukrcali su se na luksuzni brod „Kraljica Elizabeta“ koji se iz Njujorka uputio za Englesku. Kada je brod napustio američke teritorijalne vode, porodica je mogla da se opusti, ali ovo nije dugo potrajalo. Stigao je telegram koji je prekinuo kratkotrajni mir. Glasio je ovako – „Američka vlada ti neće dozvoliti da se vratiš u Ameriku. Šta misliš o tome?“ Prva pomisao beše na imovinu i da će to biti izgovor da mu zaplene sve šta ima. Mesec dana nakon progona iz Amerike, Čaplin sa porodicom stigao je u Lozanu. Upravo Švajcarsku je odabrao da provede pozne dobi života. Ta zemlja predstavljala je oličenje mira koje mu je bilo preko potrebno… Međutim, 1972. godine na švajcarskim jezerima, Čaplin je primio telegram – „Odlučeno je da dobijete specijalnu nagradu Američke filmske akademije za velika dostignuća u Holivudu. Holivud i čitava Amerika očekuju trenutak Čarlijevog povratka“. Bilo je to pismo izvinjenja Amerike za događaje od pre 20 godina. U to vreme je dobio zvezdu na holivudskom bulevaru, a godine 1975. dodeljena mu je titula viteza u Engleskoj. „Gospodin skitnica“ je naziv dokumentarnog filma koji je o njemu snimljen te 1975-te godine.
Dve godine kasnije, u svojoj 88. godini Čaplin je otišao tiho, uza svoju ženu Unu i njihovo osmoro dece, u svojoj spavaćoj sobi u kući u Lozani. Zavesa na život beše spuštena… Iako se mislilo da je izgubio svoj blistavi talenat nakon preseljenja u Švajcarsku, nije tako bilo. Tamo je konačno mogao da uživa u najvećoj životnoj sreći.
