I tako, jesen zametnu trag letu,
I ostavi otiske na zemlji,
Spremnoj da prigrli,
Već bojama preplanulo lišće.
Tu gde ostavi trag,
Poče da se širi, da zagrli ceo grad,
I panorama tad prihvati,
Pastelne boje jeseni.
Dok se kaldrmom širi,
Opojan miris kesteni,
Drveće već daškom vetra se zavijori,
I započe ples poput šumskih vila,
Neprestano se ogledajući,
U već kristalno čistoj vodi,
I odrazom doziva uspomene…
A svaka vlas trave,
Beše kao struna harfe,
Nečujna muzika na mekanom zelenom ćilimu,
I kiša se odazva pesmama dodola,
Spremna da se utopi u zelenom ćilimu.
Iz pećnice, poput parfema,
Kutak sobe ispuni miris bundeva,
Zarumenelih kao bakarni odsjaji,
Onog istog lista,
Što ostavi svoj trag na zemlji,
I tako idem i ja,
Tragovima jeseni…
