Probudila sam se noćas pre svitanja,
nisam mogla zaspati.
Pobedila su me osećanja
pa sam te morala pozvati.
Halo… ja sam! Oprosti molim te!
Spavaj, možeš li da nastaviš ?
Stani!Ne prekidaj. Ne spavam.
Čekao sam da se javiš.
Onda me slušaj, skupila sam hrabrost,
moram sad sve da ti kažem…
Mogla sam još od tebe kriti
al’ sebe ne mogu da lažem.
Kad sam te pre mnogo godina
prvi put videla, osetila sam
da nosiš u sebi svet u koji bih htela da uđem,
poželela sam da pripadam tebi.
O ljubavi mojoj ništa nisi znao,
ja sam odmah sve dobro videla,
dugo sam čekala zgodan trenutak
da se uverim da sam ti se svidela.
Tako su prolazile godine,
sve manje sam imala hrabrosti.
Zašto sam tako oprezna bila,
falilo mi je zrnce ludosti.
Halo ? Jesi li tu još uvek ?
Želiš li uopšte slušati ?
Tu sam, ljubavi. Slušam, ne dišem
mislio sam, nikad nećeš priznati.
