U blizini jednog tek započetog gradilišta bile su dve po veličini osrednje samoposluge.
Radnici, njih petnaestak, nekoliko dana tu su kupovali doručak, a često i namirnice za kuću. Nekoliko njih je kupovalo u jednoj, nekoliko u drugoj, pa povremeno menjali. U prirodi je ljudi da budu radoznali, da li je nešto novo stiglo, šta je u jednoj bolje nego u drugoj…
Кad je izlivena prva ploča za temelj velike stambene zgrade, koja je trebalo da ima nekoliko spratova, na gradilište je došao i mladi gazda. Radovi su odmicali brže nego što je očekivao, jer su oni poslovali kao porodica. Gazda ih je uvek posle dobrog posla dobro čašćavao, a oni su to cenili, jer im ni dnevnice nisu bile male. Bili su već dobro poznati u gradu po najboljem kvalitetu gradnje i uživali su ugled i poštovanje.
A radnici su najviše cenili to što i mladi gazda s njima radi i pomaže gde god treba, iako ima fakultet. I tog dana je pomagao, a kad je došlo vreme pauze, onako prašnjav i umoran ušao je u jednu od te dve samoposluge. Hteo je da kupi namirnice i piće i dodatno časti svoje radnike…
Strpljivo je stajao na kasi čekajući red. U trenutku kad je stigao na red, prodavačica ga je pogledala onako umazanog od maltera i prašine i neljubazno rekla da je njena kasa zatvorena i da pređe na drugu.
Bez reči se uputio ka izlazu i ušao u drugu samoposlugu. Кad se prodavačica vratila s pauze videla je kod kase ostavljene dve korpe prepune namirnica i pića…
Od sutradan svi radnici su kupovali samo u jednoj samoposluzi… Nisu više imali nedoumice šta jedna ima bolje od druge.
Do kraja izgradnje, ostalo je još dosta vremena.
