Fotografiju ste videli stotinu puta. Obišla je svet i stigla čak i do dalekog Japana. Ipak, ime čoveka na njoj godinama je pogrešno objavljivano. Ponekad je, umesto imena, ispod fotografije stajao natpis: „Oko sokolovo“, „Srpski vojnik-izviđač na Drini“ ili, još jednostavnije samo – „Izviđač“.
Iz pogleda ratnika koji negde na Drini pažljivo motri naprijateljske trupe, psiholozi su decenijama čitali hrabrost, smelost i odlučnost da se otkriju namere suprotne strane i obavesti komanda.
Ipak, slava i pompa koje su pratile fotografiju nisu stigle do Kaletinca podno Suve planine u Srbiji. Zbog toga, koliko je poznat i slavan, Dragutin Matić, konjanik i pešak – „Oko sokolovo“ sa fotografije, decenijama nije znao.
Njegova predratna priča liči na hiljade onovremenih priča. Rođen je 1888. kao najmlađi od šestoro dece u porodici siromašnih seljaka. Nikada nije išao u školu, ali je znao da čita i piše. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe.
Rano se oženio i do odlaska u vojsku dobio četvoro dece.
A onda su došli ratovi… Matićevo vojevanje počelo je 1910. godine i trajalo je punih devet godina – dvanaeste je ratovao s Turcima, trinaeste sa Bugarima, četrnaeste sa Austrougarima. Ređali su se Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gorničevska…
Negde u toku 1914. na Drini, pre povlačenja srpske vojske preko Albanije, i nastala je fotografija „Izviđač“ kojom je Matić, nesvesno i skoro slučajno, zauvek ušao u istoriju.
U svoj zavičaj Dragutin se vratio tek 1919. godine. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovanja.
A onda je život krenuo dalje… Dragutin Matić, nesvesan slave koju je stekao, bavio se zemljoradnjom, radio je kao ciglar i ćeramidžija. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od države tražio bilo kakvu privilegiju, platu ili beneficiju.
Vest o tome da je Dragutin postao simbol „Velike vojne“ u selu su saznali tek kada je fotografija dospela na omot ploče „Marš na Drinu“. Stari ratnici su odmah prepoznali Dragutina Matića.
A on nije voleo da priča o svojim delima ni danima provedenim u ratu. O tome ko je bio i šta je za Srbiju učinio najviše se saznalo iz kazivanja njegovog sina Blagoja Matića, dugogodišnjeg dopisnika Politike iz Niša.
Nijedno od odlikovanja Dragutina Matića nije sačivano. Plašeći se Bugara, njegova žena je po izbijanju Drugog svetskog rata spakovala odlikovanja i dokumenta u sanduk i zakopala pored reke. Tako su odlikovanja zauvek nestala.
Dragutin Matić je umro 1. januara 1970. godine, samo nekoliko dana pre svog 83. rođendana.
