Bivši sovjetski vojni oficir za koga se veruje da je sprečio nuklearnu katastrofu u jeku Hladnog rata umro je u 78. godini.
Stanislav Petrov je bio dežurni starešina u ruskom nuklearnom centru za rano upozorenje tog 26. jula 1983. godine kada su se u trenutku oglasile sve sirene i zatreptali crveni znakovi upozorenja nakon što je sistem za upozoravanje pokazao da ka Moskvi leti pet nuklearnih projektila iz pravca Amerike!
Petnaest minuta koji su mogli da unište svet
Petrov je imao samo 15 minuta da obavesti sovjetskog vrhovnog komandanta o napadu. A znao je šta bi to izazvalo – uplašeni pretnjom i Sovjeti i aktivirali svoje nuklearno oružje i svet bi ušao u novi svetski rat.
Petnaest minuta tokom kojih je Petrov rešio da ne učini – ništa!
Instinkt mu je govorio da nešto nije u redu. Drugi, odvojeni radar nije „uhvatio“ nikakve projektile, ali šanse su i dalje bile 50:50 da se radi radi o pravom alarmu. U slučaju da greši njegova domovina bi pretrpela stravična razaranja i izgubila početnu prednost u potencijalnom „atomskom“ ratu.
Stanislav Petrov je bio čovek koji je prosudio da je u pitanju lažna uzbuna i nije upozorenje sistema prijavio nadređenima.
Sistem je u sledećem trenutku pokazao da su nuklearne rakete počele da padaju po SSSR-u. Ali, ništa se nije dešavalo! Moskva nije bila srušena!
Samo se, neobjašnjivo, sistem za kontrolu pokvario, a odluka Stanislava Petrova sprečila je nuklearni rat.
Tihi heroj
Petrov je umro u maju u Moskvi, ali se za njegovu smrt saznalo tek sada, i to slučajno.Nemački reditelj Karl Šumaher, koji je prvi preneo priču Petrova i to decenijama kasnije kada se za njegovo herojstvo prvi put i saznalo, pozvao ga je 7. septembra povodom rođendana ali je od njegovog sina čuo da je bivši oficir preminuo u maju. Vest o smrti je zatim objavio na društvenim mrežama. Do tada, o njegovoj smrti nije izvestio nijedan medij.
U intervjuu za BBC 2013, Petrov je prvi govorio o događajima iz 1983. Objasnio je da je, pošto je primio upozorenje, prema pravilniku trebalo odmah da kontaktira sovjetsku vojsku, ali je umesto toga pozvao dežurnog oficira i prijavio kvar sistema.
Petrov je kasnije objašnjavao da mu je, u tih 15 minuta koliko je imao da odluči, kroz glavu prolazilo da bi SAD napale sa stotinama projektila, a ne samo sa pet. Ipak, u koncu, to niko nije mogao da zna, a Petrov je jednostavno – rizikovao!
Kasnija istraga je utvrdila da su sovjetski sateliti pogrešno registrovali odbljeske Sunca kao interkontinentalne balističke rakete.
Vojska je posle istrage Petrova kaznila zato što se oglušio o naređenje i nije poštovao protokol. Bio je prekomandovan na manje poverljiv posao, a ubrzo i penzionisan.
Ipak, postojao je i malo srećniji epilog događaja. O odluci Stanislava Petrova saznalo se tek dve godine posle raspada SSSR-a, kada je Zapad u njemu otkrio heroja. Mnogo ranije, dogodilo se ovo – njegov sin je ispričao da je, nekoliko meseci posle incidenta, Stanislav Petrov, bez posebnih objašnjenja, dobio odlikovanje. Neko je ipak znao šta je on tog jula ’83 učinio za svet!
