Kao prvi osmeh
sunca na dlanu,
nežni dodir
topline na licu.
Kao reka,
kroz vrbak što teče,
svaku noć il’ veče….
Ljubav je šaputala
tajnu skrivenu…
Onako lagano,
kao lahor kada je
u najlepšem sonetu.
Šareno cveće
poljem razgovara…
Umilni leptir
zastaje u letu.
I on bi hteo,
o ljubavi –
nešto da čuje…
Ljubav je podario
najlepšem cvetu.
