Zlatko Grušanović, novi direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
Obrazovna reforma treba da odoleva političkim promenama
– Obrazovni sistem treba da odgovori na pitanje kako povećati profesionalizam i autonomiju nastavnika, kreativnost i internu motivaciju, samousavršavanje bez pritisaka, razmenu iskustava i bolju saradnju sa svim činiocima obrazovanja kaže za Danas Zlatko Grušanović, novi direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).
Zlatko Grušanović
On dodaje: “Kad pogledate neka istraživanja o nastavnicima (na primer u Kini), nastavnici imaju možda najmanje autonomije, ali imaju odličnu mrežu međusobne razmene iskustava, visok nivo samousavršavanja i samodiscipline. Svet je shvatio da njihov uspeh na međunarodnim testovima pre svega u nastavniku, a profesionalna saradnja između nastavnika jeste jedan od ključeva uspeha dobrog nastavnika, samim tim i dobrog učenika”.
Smatra da povećanje profesionalizma vodi porastu statusa nastavnika, zadovoljstvu profesijom kojom se bavi, okruženjem u kome radi i efikasnosti, i uopšte vraća se ugled nastavniku na koji se svi žalimo da je u odnosu na prošla vremena na veoma niskom nivou.
– To nas dovodi do one jednačine koja tada ne mora biti tačna: ako sam inovativniji nastavnik – biću nagrađen. Ako imamo uspešan profesionalizam, nagrada nije jedina motivacija već su to svi navedeni činioci koji čine da se nastavnik u celosti oseća nagrađen. Nastavnike koji su u sistemu treba planski, stručno i vrlo ciljano obučiti za primenu novih nastavnih programa i metoda nastave a nastavničke fakultete, koji pripremaju kadar za obrazovni sistem Srbije, takođe je neophodno podsetiti da i njihovi studijski programi moraju da se unaprede i dožive odgovarajuće promene u skladu sa svim gorepomenutim izazovima koje donosi obrazovanje u 21. veku. Obrazovna reforma odnosno jasna strategija obrazovanja kada se uspostavi, treba da odoleva političkim promenama – ali naravno, pre toga mora biti uspostavljena sa jasnim ciljevima bez kompromisa. To na kraju svega znači da umesto obrazovanja u kome su pojedinci dostigli visoke rezultate, svi ili većina dostiže visoke nivoe obrazovanja – navodi Grušanović.
* Može li veće ulaganje u obrazovanje da reši problem nemotivisanih nastavnika i učenika, nastavnika koji i danas diktiraju i generalno koncept naše škole u kojoj se od đaka najčešće traži da napamet uče lekcije iz udžbenika?
– Može, ali moramo da imamo jasnu strategiju obrazovanja. Ako uzmemo na primer često citirano finsko školstvo, Finska nije postala jedan od vodećih uzora za kratko vreme. Počeli su još 70-ih godina i nastavili da ulažu i menjaju svoje obrazovanje. Kreativni nastavnici u svakodnevnom radu primenjuju aktivne metode rada (učenja i podučavanja), razumeju ulogu škole u obrazovanju i vaspitanju učenika i krajnje kompetentno i profesionalno svojim učenicima, u skladu sa nastavnim programima, pružaju sva potrebna znanja i uče ih da znaju njihovu primenu, da ih povezuju u različitim kontekstima, te da stiču veštine potrebne za život koji se ubrzano menja. Programi su usmereni prema ishodima i to eksplicitno i prikazuju, ali i njihova realizacija umnogome zavisi od znanja, veštine i motivisanosti nastavnika. Da je neko sproveo anketu u poslednjih 30 godina ko je od studenata (osim učitelja) na fakultetima poput Filološkog, Tehničkog, Matematičkog…. upisao studije da bi bio nastavnik u školi, imali bismo verovatno poražavajuće rezultate. Motivacija nastavnika mora da ide pre svega od motivacije koju je imao na fakultetu, a fakultet je pre svega morao da prepozna i jasno vodi studente koji bi radili u školi, stručno i pre svega funkcionalno ga usavršavajući. Ja sam upisao književnost jer sam je voleo, ali i zato da se jednog dana vratim u Loznicu u Srednju ekonomsku školu i predajem deci koja su poput mene volela književnost i da zainteresujem one koji to ne vole. Fakulteti moraju da imaju jasnu strategiju i da spremaju nastavnike za svoj poziv, kako bi jednog dana u školi imali kolege koji su u školama zato što vole da rade taj posao i žele da ga stalno menjaju.
* Na mesto direktora oba prosvetna zavoda su uvek postavljani ljudi po partijskoj liniji. Koliko znamo, Vi niste član nijedne stranke. Ko Vas je predložio na to mesto i zašto ste prihvatili?
– Za prošlost se nisam mnogo interesovao, kako su i na koji način postavljani direktori zavoda, ali znam da su bili i poznata i priznata imena u oblasti obrazovanja, tako da mesto direktora ZUOV- a nikad nije bilo samo politička funkcija. Mene je predložio ministar prosvete Mladen Šarčević i zahvalan sam mu zbog poverenja koje mi je ukazao. Nas dvojica se nismo znali pre njegovog dolaska na mesto ministra, ali smo se upoznali kroz saradnju sa Društvom direktora i kroz istu viziju, želju i angažovanje da se u prosveti nešto promeni. Pored Šarčevića, moj rad u prethodnih desetak godina poznaje i Vesna Nedeljković, koja je sada pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje. Bili smo direktori škola na opštini Stari grad i pokušavali smo poslednju deceniju da vodimo naše škole, ali i da se šire uključimo, kroz projekte i organizacije. Ako niste primetili, i ministar i pomoćnici ministra, i savetnici, a sada i ja smo bili direktori u školama, a to pre svega znači da smo operativni i rešeni da se nosimo s problemima. Danas, više nego ikad, direktor mora da poseduje širok spektar sposobnost, od menadžerskih, liderskih, strukovnih, pedagoških… pa samim tim verujem da će sve to dovesti do boljeg rešavanja problema u Ministarstvu prosvete.
* Zavod je institucija u čijoj nadležnosti je, između ostalog, predlaganje nastavnih planova i programa. A upravo su nastavni programi uvek na meti kritika i svaka priča o reformi počinje od toga da programe treba menjati.
– Programi nisu dugo menjani, a svedoci smo vremena koje se ubrzano menja. Ako pogledate unazad za jedan vek koliko se svet promenio, a naročito poslednjih decenija u sferi tehnološkog razvoja, svako mora priznati da programi moraju da idu u skladu sa promenama. Sve zemlje koje danas prednjače u obrazovanju su analizirale, pratile i menjale, kako programe, tako i sisteme obrazovanja pokušavajući da nađu najbolje rešenje. Dobri programi omogućavaju i prosečnom nastavniku i prosečnom đaku kvalitetnije obrazovanje. Program i nastavnik su temelj svakog obrazovanja koji uvek mora biti u skladu sa vremenom. Reforma programa koja je otpočela ove godine prekida sa usmerenošću na sadržaj i skreće pažnju na ciljeve i ishode, što je put ka funkcionalnom znanju. Ja sam već govorio da, ako bismo hteli da izdvojimo “srce” obrazovanja, jedan deo tog srca bi bili, naravno, učenici, učenje, a druga polovina su nastavnici. Društvo treba da traga za poboljšanjem učenja u skladu sa savremenim izazovima modernog vremena. Time se bavi svet oko nas. Istražuju, upoređuju i uče jedni od drugih. Današnja tehnologija će u budućnosti porušiti mnoga zanimanja (već mnogih nema) i doneti nova za koja ne znamo kakva će biti, a mi učenike za to moramo pripremati. U takvoj budućnosti dolazi do izražaja kreativne sposobnosti, digitalnu i informacionu pismenost. Svima je odavno jasno da učenici postižu najbolje rezultate kada dolaze sami do rešenja. Danas u tome (kritičko mišljenje, kreativno rešavanje problema) prednjači Kina, Južna Koreja, Poljska, Španija, a najmanje oni čiji se sistem zasniva na rutini, pamćenju i ponavljanju. Zato je neophodno menjati programe, što je ministar prepoznao, pa je odmah na početku svog mandata pokrenuo reformu. Školske 2017/18. godine u peti razred osnovne škole se uvode tri redizajnirana predmeta koji su “prethodnica” sveobuhvatnih reformskih koraka u osnovnoj školi koja podrazumeva prelazak na nastavu usmerenu na ishode, to jest na to koja će znanja, veštine i stavove učenici steći po izlasku iz osnovne škole. Ovo je svakako proces (ne može se desiti odmah već je planiran period od četiri godine), ali je neophodno nastavnicima pružiti kvalitetne obuke za prelazak na novi način rada.
* Nakon novih programa za peti razred osnovne škole, Ministarstvo planira da se sada rade novi programi za prvi razred osnovne škole i gimnazije. Na čemu ćete insistirati u ovom poslu?
– Pre svega na dobroj organizaciji. Uloga direktora Zavoda nije da zna da reformiše programe, niti da sprovodi svoje ideje, već pre svega da organizuje ustanovu da radi na najbolji mogući način, što podrazumeva da se izaberu najstručniji zaposleni za taj posao, i da se pronađu i kolege van Zavoda koji imaju pored iskustva i kreativnog i inovativnog u svojoj praksi. U tim komisijama je bitno napraviti ravnotežu između akademizma i količine informacija kojoj uvek teže profesori sa fakulteta, i praktične primene s jasnim ishodima u školi koju najbolje poznaju nastavnici. Znate, ja nisam birao svoje zaposlene i polako ih upoznajem, ali kao neko ko sada organizuje rad u Zavodu, pokušaću da iz tog tima izvučem najbolje. Nadam se da će mi iskustvo i dugogodišnja saradnja sa školama širom zemlje pomoći da pronađem i dobre saradnike van Zavoda.
* Godinama ste aktivni u Društvu direktora škola Srbije. U javnosti se često čuju kritike, pre svega sindikata, da je veliki broj direktora postavljen po političkoj liniji, da direktori trguju radnim mestima, da ostvaruju prihode od izdavanja prostora, ekskurzija… Jesu li direktori krivi za sve?
– Direktori su uvek krivi za sve čak i kad to nisu jer su često nemoćni i malo možemo da utičemo na neke stvari. Dok sam bio direktor u školi, osećao sam se kao šerif na Divljem zapadu koji ima dva revolvera u kome nema metaka; a ti moraš da vodiš svoj grad (školu) na najbolji mogući način. Priznaćete da to nije lako, pa zato nije i ne može biti direktor kriv za sve. Poznajem mnogo svojih kolega koji su radili godinama unazad i sada odlično svoj posao, i nije mi jasno odakle potiče ozlojađenost na direktore, koji su često u svojim školama samo prvi među jednakima. Naravno da ima loših direktora, kao što ima i loših nastavnika, ali mi volimo da uopštavamo sve, pa često od te uopštene ozlojađenosti ne vidimo kolege koji stvarno vole i rade dobro svoj posao. Što se tiče ostvarivanje prihoda, eto, na primer moja škola je pre 10 godina mogla da se zatvori jer je bila ruinirana, a ubrzo se i prepolovio broj đaka. Zgrada je bila stara više od jednog veka i bilo je potrebno mnogo novca za njenu rekonstrukciju, koji nikad nije pronađen. Upravo od tog prihoda od izdavanje prostora sam deo po deo sanirao i omogućio deci u nastavnicima bolje uslove za rad, u suprotnom bi bio neuslovan. I zato bih voleo da se prestane govoriti uopšteno… direktori uzimaju… direktori trguju…. to je uopšteno klevetanje i vređanje zanimanja. I još jednom podvlačim, kao i svuda, u svakom žitu ima kukolja, ali mislim da je ružno blatiti i stavljati uopštene etikete. Ukoliko nastavimo da tako prozivamo profesije, i direktore, na kraju će nam takvi direktori i dolaziti ili postajati, jer zašto bi neko ko drži do svog obraza i svojih ideala postao nešto što se apriori dovodi u pitanje: čast, poštenje, odgovornost….
* A uticaj politike na izbor direktora?
– Što se tiče političke linije, mogu vam reći da odvajkada politika ima uticaja na naše živote, no nisu svi po političkoj liniji smenjeni, nisu svi ni postavljeni, treba uvek govoriti sa jasnim činjenicama, ko i zašto. Za mene je pre svega važno da neko radi dobro svoj posao. Društvo direktora škole Srbije je uvek pokušavalo da pomogne svojim kolegama, ali i da ispita činjenice, da li je neki direktor smenjen zbog svojih grešaka i da pruži podršku kolegama koji sjajno rade svoj posao.
* Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da direktore škola ubuduće postavlja ministar prosvete. Smatrate li da je to put ka još većoj politizaciji škola?
– Ne. Iskreno, i do sada direktor nije mogao da bude direktor bez saglasnosti ministra, isto kao što je mogao biti smenjen ili pozvan na odgovornost. Da li se to zove saglasnost ili postavljanje od strane ministra, za mene se ne menja suština. Iskreno, to je stvar samo pogleda. Kao što se može smatrati da je to put politizacije, može se tumačiti i kao depolitizacija, jer sada postavljanje direktora zavisi isključivo od ministra, a ne od školskih odbora koji mogu biti politizovaniji.
* Ministar je najavio da će svi direktori čije su škole ocenjene četvorkom u eksternoj evaluaciji automatski dobiti licencu. Da li je to dobro rešenje?
– Najlepše je kad direktor može biti ocenjen za sve ono dobro što je uradio za jednu školu, jer ako su već krivi za sve kako rekosmo, onda su “krivi” i kada škola uspešno radi. Biti direktor škole je “živo” zanimanje, i on kao i nastavnik mora da se nadograđuje i izgrađuje, licenca nije merilo, ali može biti pokazatelj ukoliko predstavlja prethodno uspešno vođenje škole. Ja nikad nisam želeo da budem direktor, bio je to sticaj okolnosti i ostao skoro deceniju na čelu škole. Došao sam na “front, vodio odred, i jednog dana sam pozvan u štab jer mogu biti korisniji”. Tako sam se i našao na predlog ministra “u glavnom štabu obrazovanja”. Žao mi je što sam otišao pre nego što će licenciranje direktora zaživeti, ali sam dobio usmenu satisfakciju, pozivom da budem na čelu institucije koja predstavlja “srce” obrazovnog sistema.
Sukob interesa
* Vi ste Kletov autor za srpski jezik, a sada ste na čelu institucije u čijoj je nadležnosti i odobravanje udžbenika. I ranije se to pitanje sukoba interesa otvaralo kada su autorke udžbenika bile neke osobe iz Ministarstva prosvete.
– Meni se čini da upravo time što sam bio Kletov autor udžbenika imam još jedno iskustvo potrebno za Zavod. Pre toga, ja sam bio i Bigzov autor, sarađivao sam i sa Zavodom za udžbenike, predavao rukopis o dramatizaciji Kreativnom centru, pregovarao i dogovarao se, organizovao seminare Gerundijuma u školama… tako iz navedenog možete primetiti da sam svuda bio pomalo zastupljen, a to mi upravo daje kompetencije za rad u Zavodu. Takođe sam godinama imao akreditovan seminar, što mi je još jedno iskustvo bliže Zavodu. Ne vidim razlog zašto bi bio sukob interesa nešto što nije u mom interesu… a nije u interesu da Zavod odobri loš udžbenik. Taj interes čuvaju komisije koje pregledaju udžbenik, što znači da je potrebno da pre svega komisije ne budu u sukobu interesa, i treba da obave dobro taj posao.
* Imate li već neke planove šta biste menjali kao direktor Zavoda?
– Dobra saradnja sa obrazovnim institucijama je preko potrebna u ovom trenutku, jer ako su činioci nesložni, teško ćemo napraviti bolju prosvetu. Tu mislim na saradnju Ministarstva, ZUOV-a, NPS-a i školskih uprava. Ministarstvo u ovom trenutku pokušava da napravi jedan sveopšti tim koji će ostaviti dalekosežne pozitivne posledice u obrazovanju u budućnosti. Moja vizija je da ZUOV u budućnosti postane institucija koja radi upravo ono kako se i zove: da unapređuje obrazovanje. Upitajte širom Srbije da li su čuli ikad za instituciju koja se zove ZUOV. Čak i mnoge kolege koje rade u prosveti površno znaju da postoji takva institucija, ali mnogi ne znaju konkretno čime se sve bavimo.
Piše: Vesna Andrić
Izvor: Danas
