Učenje kako da se igraju i ophode prema drugoj deci neki mališani prolaze lakše, a neki teže. Otkrijte zašto je važno da se rano uključite i pomognete svom detetu da stekne prijatelje.
Čovek je pre svega društveno biće i svima nama su potrebni prijatelji. Deca u tome nisu izuzetak. Dok je nekim roditeljima preslatko da posmatraju kako njihovi mališani samouvereno prilaze drugoj deci i pronalaze nove „kompanjone“ za igru i pravljenje kule od peska ili tornja od lego kockica, druge brinu znaci antisocijalnog ponašanja svog sina/ćerke. Ipak, roditelji iz druge grupe nemaju razloga za zabrinutost – stručnjaci ističu da uz adekvatno rano podsticanje i usmeravanje čak i nedruželjubiva deca mogu da uvide značaj drugarstva, nauče da izgrade prijateljstva i raširenih ruku prihvate sve mališane koji žele sa njima da se igraju.
Značaj igre
Mnogim roditeljima, ali i generacijama roditelja pre njih, jedan od prioriteta u odgajanju dece bio je da podstaknu proces socijalizacije i razvoj socijalnih veština kod mališana još u ranom uzrastu. Da li vaše dete govori „molim“ i „hvala“? Da li voli da upoznaje nove ljude ili je povučeno i krije se iza mamine suknje? Još važnija stvar (osim tema koje su vezane za aktivnosti i programe koji se sa decom rade u vrtiću) a o kojoj vaspitači retko diskutuju na roditeljskim sastancima je odgovor na pitanje „da li moje dete ima mnogo drugara?“ Ipak, trebalo bi da se roditelji zapitaju da li njihov mališan zna da se igra sa drugom decom, jer se kroz igru najlakše sklapaju nova prijateljstva.
Većina roditelja smatra da socijalne veštine dolaze pre igre, ali zapravo je obrnuto, dok je pomaganje deci da nauče kako da se igraju sa drugim mališanima obično teže nego što se čini. Karakter, uzrast i pol utiču na sposobnost deteta i želju da se igra sa (potencijalnim) drugarima. Neki predškolci već su navikli da čekaju da na njih dođe red tokom igre, da dele igračke sa drugom decom, kao i da pregovaraju i rešavaju konfliktne situacije. To su deca koja odrastaju uz stariju braću i sestre ili koja po karakteru nisu zahtevna. Sa druge strane, ima mališana koji teže prihvatanju stvari koje su potrebne na putu prijateljstva, posebno ako se radi o prvorođenoj deci u porodici, jedincima ili stidljivim i sramežljivim mališanima. Deca pronalaze prve drugare već sa 18 meseci, kada stiču svest o sebi i kada do njih dopire ideja da nisu svi ljudi isti niti da razmišljaju i osećaju na isti način. Kada pronađu nekoga ko im se dopada, seme prijateljstva počinje da klija. Takva prijateljstva ipak mogu da budu kratkoročna, s obzirom na to da deci u tako ranom uzrastu i dalje nedostaju veštine neophodne kako bi drugarstvo opstalo. Do četvrte godine deca su znatno sposobnija da svet posmatraju iz tuđe perspektive. Do pete godine njihovo interesovanje za druge mališane jača pa žele da prošire svoj krug prijatelja na više od jednog ili dva drugara sa kojima su se viđali od rođenja (obično rođacima ili decom porodičnih prijatelja).
Kako roditelji mogu da pomognu?
Roditelji pre svega treba da znaju da devojčice i dečaci (u ranom predškolskom uzrastu) cene različite stvari kada je reč o prijateljstvu. Iako postoji mnogo izuzetaka, za dečake „raditi nešto“ (aktivnost) predstavlja epicentar drugarstva – vezuje ih zajednička ljubav prema fudbalu i šutiranju lopte u parku, na primer – dok se devojčice emocionalno vezuju za svoje drugarice i takva prijateljstva im mnogo znače. Takođe, u tom uzrastu trend je da prijateljstva gravitiraju samo ka deci istog pola. Imajući u vidu razvojne varijable mališana, sledi nekoliko načina na koje roditelji mogu da pomognu deci da pronađu prijatelje:
Učite dete kako da komunicira sa prijateljima. Podstaknite kooperativno odlučivanje, čekanje svog reda i smenjivanje, kao i rešavanje konflikata među braćom i sestrama kod kuće. Takođe naučite mališane pravilima fer-pleja i sporstkom ponašanju dok sa njima igrate društvene igre.
Logistički podržite sklapanje dečjih prijateljstava. Preuzmite inicijativu i organizujte druženje svog mališana sa različitom decom. Počnite od parka ili nekog drugog neutralnog terena bez „posebnih“ igračaka oko kojih bi deca mogla da se posvađaju. Nadgledajte igru sa razumne distance kako biste mogli da posredujete i pomognete detetu kod problematičnih situacija (neće da deli igračke sa drugim mališanima, „sada je moj red“, „ja sam ovde stigao prvi“ itd.) ukoliko do njih dođe. Neka druženja ne traju previše. Bolje je da decu ostavite da nestrpljivo priželjkuju nove prilike za igru sa drugarima umesto da im druženja „presednu“.
Pomozite detetu da se „uklopi“ i zadrži prijatelje. U tom smislu važno je da izgradite dobar odnos sa vaspitačem i zajedno radite na tome da stvorite podsticajno okruženje u kojem dete može da stekne prijatelje. Roditelji treba da razgovaraju sa vaspitačima o drugarima njihovog deteta, kako bi znali koja prijateljstva da podrže. Takođe, ne plašite se da tražite da se prijateljstva među decom uzmu u obzir ukoliko je planirano premeštanje mališana po grupama.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
