Izuzetna povezanost ovog bračnog para bila je uistinu retkost jer u to vreme svi brakovi plemića sklapani iz interesa. Ali Viktoriju i Alberta je vezala iskrena i snažna ljubav i sve godine braka bili izuzetno privrženi jedno drugome.
Njihova ljubavna priča počela je kad su imali 19 godina. Viktorija je godinu ranije postala kraljica, a njen ujak, majčin brat, belgijski kralj Leopold, zaključio jer da bi bila šteta nemati englesku podršku i savezništvo u budućnosti. Osim toga naslutio je i potencijalno “ubacivanje” u kraljevsku liniju nasleđivanja u Britaniji pa tako došao na ideju da svog sestrića Alberta nekako približi Viktoriji. I uspeo je!
Brak Viktorije i njenog prvog rođaka vršnjaka Alberta koji je pripadao nemačkoj dinastiji Sachsen-Coburg-Gotha bio je tako unapred dogovoren, ali ona se ludo zaljubila u čoveka kojeg su joj drugi odabrali. Nemački princ Albert oborio ju je s nogu i odmah je osetila privlačnost prema njemu.
Ona je zaprosila njega
– Toliko je divan, taj prefinjeni nos, ta predivna usta, to divno lice – zapisala je Viktorija u svom dnevniku.
Mogla je da bira među bilo kojim evropskim princem, ali ona je htela samo njega i u oktobru 1839. godine odlučila je da ga zaprosi.
– Iznova smo grlili jedno drugo, bio je toliko drag i nežan. Osetila sam da je ovo jedan od najlepših trenutaka u mom životu – zapisala je nakon veridbe u svom dnevniku.
Venčali su se u februaru 1840. godine. Viktorija je došla pred oltar u svilenoj haljini boje slonovače, ukrašenoj prefinjenim narandžinim cvetom. Na glavi, pokrivenoj čipkastim velom, nosila je cvetni venčić. Sve je bilo originalno, englesko, rukom napravljeno. Sve je bilo potpuno drugačije od njenih prethodnica, koje su, već po tradiciji, do sveštenika dolazile u teškoj brokatnoj odeći, s baršunastim i krznenim ogrtačem.
Kako to obično biva, nakon svadbe par je proveo prvu bračnu noć.
– To je bilo prijatno i zbunjujuće iskustvo. Ja nikada, nikada nisam tako provela veče. Njegova preterana ljubav i naklonost dali su mi osećaj nebeske ljubavi i sreće. Uzeo me u naručje i mi smo se samo ljubili, opet i iznova – pisala je Viktorija.
Slušala ga jer je bio pametan i sposoban
U braku je dobila devetoro dece (a posle su dobili i 42 unučadi), a Albert nije bio samo njen životni suputnik već i značajan politički savetnik iako nikad zvanično nije učestvovao u političkom životu.
Viktorija je želela da mu da titulu kralja, ali premijer ju je odgovorio od toga. Parlament je odbio da mu da bilo kakvu plemićku titulu. Albertu je čak osiguran i manji prihod od prihoda supružnika prethodnih vladara. Sedamnaest godina nakon sklapanja braka Viktorija je Albertu dala titulu „prince consort“ (princ suprug).
Mere koje je parlament preduzeo u cilju sprečavanja Alberta od učestvovanja u političkom životu svoje supruge uspele su, budući da se Albert nikada nije javno upleo u britansku politiku.
A njegovi pogledi su inače bili prilično liberalni za to vreme i Albert nije samo podsticao reforme obrazovanja, već i razvoj nauke i industrije. Njegovo zanimanje za nauku dovelo je do sukoba sa Crkvom, a njegov predlog da se Čarls Darvin proglasi vitezom je odbačen.
Veliku pažnju je posvećivao radničkom sloju koji je živeo u siromaštvu, a mnogi su upravo njega prozvali kreatorom Viktorijanskog doba, u istoriji poznatom kao periodom napretka u svakom pogledu.
U velikoj meri upravo je njegova zasluga projekat “Velike izložbe” („Great Exhibition“)održane 1851. u Kristalnoj palati – taj događaj se često proglašava trenutkom kad je Britanija ušla u zlatni period viktorijanskog doba. Ta izložba je pokazala svetu šta Velika Britanija zna i može, i koliko je snažna u industrijskom pogledu.
Oboje su obožavali umetnost
Viktorija i Albert obožavali su umetnost, oboje su svirali klavir kao koncertni pijanisti i u svakoj rezidenciji imali su po nekoliko koncertnih klavira. Voleli su slikarstvo, a Albert još i arhitekturu o kojoj je mnogo znao. Redovno su odlazili na izložbe i kupovali slike novih, mladih slikara. Za važne godišnjice poklanjali su jedno drugome i velika dela starih majstora.
S decom su često priređivali pozorišne predstave iznenađenja. Deca su to jako volela, a izvodila su sve, od Šekspira do dečjih i lutkarskih predstava. Naravno, s pravom scenografijom i kostimima.
Princ je podržavao i prve fotografe od kojih je naručivao portrete porodice i kraljevskih rezidencija. Često su jedno drugome poklanjali i komade nakita od kamenja koje su pronašli u zajedničkim šetnjama.
Kraljica je svog supruga obožavala pune 22 godine koliko su bili u braku, a kad je umro u 42. godini od stomačnog tifusa, bila je neutešna. Zabeleženo je i tačno vreme Albertove smrti – 22 sata i 50 minuta. Uz njega je bila voljena žena i njihovo petoro dece.
Nikad ga nije prebolela
Do kraja života, a živela je još 40 godina, Viktorija je nosila crninu i tugovala. Viktorija
je narednih četrdeset godina naređivala da se svakog jutra njegova odeća polaže čista na krevet u dvorcu Vindzor. Sve sobe u njegovoj kući čuvane su kakve su bile kad je umro, a posteljina i peškiri su menjani svakodnevno
Za svoju sahranu je naredila da joj se telo obuče u belu haljinu, a na glavu da joj se stavi venčani veo.
Iako je četrdeset godina nosila crninu tugujući za Albertom, Viktorija nije volela crne sahrane, pa je London bio u znaku ljubičaste i bele boje. Utisak je pojačavao i sneg koji je počeo da pada za vreme njene sahrane.
Sahranjena je u mauzoleju Frogmore, pored svog supruga. Iznad sanduka joj i dan danas piše: „Zbogom moj najdraži, konačno i ja mogu počivati s tobom, i u Hristu ćemo se zajedno uzdići“.
