Noćas su mi misli pokidane
kao bisera niske,
i ove reči na papiru
noćas su mi bliske.
Pričam pomalo sa zidovima
jer od tebe ne dobijam ni glas,
pa u sobe mračnim uglovima
tražim neki spas.
Možda ćutanje govori više od reči,
dok tuga medju nama uporno kleči.
Iako s tobom,
kao da sam opet sama,
a negde na pola puta izmedju nas
pleše tama, tama…