Probudili se sneni oblaci.
Na vrhovima prstiju hodam,
sve su mi teži koraci.
Otvaram kišobran duginih boja
zajedno sa sećanjima…
Nekada si rekao :
“ Bićeš zauvek moja “.
Nekada sam rekla :
“ Bićeš zauvek moj “.
Sada pamtim samo
ulicu kestenova
i stari kućni broj.
Dok čekaš me na ivici usana,
ja bih samo sa ovog dna
skupila mozaik ponosa
i ustala.
Minut gledanja u oči
traje kao večnost.
Vreme je stalo.
Dala sam ti tako mnogo,
a dobila tako malo.
Neka me kao poslednju kap
na tvome dlanu proguta kiša.
Nasmejaću se
poslednjim atomom snage.
Nemoj da brines,
nije mi ništa.
