SEPTEMBARSKI ROK MI BEJBE
Tiho i neumitno
bliži se septembar
korakom umornog vojnika
Strepnju od rokova za naplatu
kredita, računa, školarina,
smenila je zebnja očekivanja
termina za služenje vojnog roka
Regrutaciju sam glat prošla jer ne patim
od ravnih tabana i spuštenih testisa!
I moja jača polovina,
bi rado ko i svaki Srbin
iš’o u vojnike al ne može
jer nema ko da bdije nad decom
dok im majka u uniformi
zmijsko telo gušteriše
Familija je mesecima
odvajala od usta
i skupljala novac da svoju
ćerku, sestru, majku, ženu
kako dolikuje srpskoj tradiciji isprati
Pripremila sam se, psihički,
na odvajanje od toplog doma,
ali ne i na potresnu scenu
rastanka na peronu železničke stanice
Ulazim u voz, teškog olovnog koraka
On ostaje napolju,
pogledom vreba po vagonima
Naginjem se kroz prozor
načičkan budućim drugaricama do groba
osećajući se na tren ko Selma
Spuštenog lice pokušava
da sakrije oči pune suza
Uzdrhtalim glasom kaže, čekaću te
Ne dam suzi izdajnički da kane
potpuno svesna značaja mog skromnog
grudobrana u prvim bojnim redovima
