Jedan od „lifestyle“ postulata savremenog sveta glasi: „Ono što nije bilo na društvenim mrežama praktično se nije ni desilo!“ Dok smo na Fejsbuku prijatelji sa rodbinom i onima sa kojima smo išli u školu, na Tviteru pratimo one sa kojima bismo voleli da smo išli u školu, Instagram koristimo da svoj život predstavimo u što lepšem svetlu. Fejsbuk, Instagram i Tviter predstavljaju „FIT“ sveto trojstvo modernog i digitalno pismenog čoveka.
Biti na društvenim mrežama, a uz to i biti aktivan na njima, znači da si prisutan, da pratiš i da si praćen, jednom rečju da si živ i živahan, jer su čari virtuelne integracije stvorene samo sa duhovno vitke i vitalne. Pojavom savremene tehnologije i društvenih mreža meni se čini da je hedonizam devalviran do krajnjih granica. Ima li i gde je pravo uživanje i opuštanje, ako u restoranu prvo slikate tanjir u kome je hrana koju ćete jesti? Veliki sam protivnik fotografija hrane na društvenim mrežama. Poznatog novinara sam na Instagramu otpratio samo zato što nisam mogao da učestvujem u njegovoj svakodnevnoj „hrono iskrana rutini“. Postalo mi je mučno da gledam čime se hrani od rane zore do kasne večeri. Dozvoljavam fotografije hrane na društvenim mrežama onda kada naručeni fazan uvija i servira suši za predjelo. To ima smisla, u protivnom nema! Da su vam svi ti tanjiri toliko lepi, i da zaista toliko uživate, zašto niko ne slika tanjir po završenom obroku?! Interesantno bi bilo da vidimo oglođene batake, svinjske i jagnjeće glave, ostatke ribljih kostiju, beli porculan umazan čokoladnim sufleom… Zelena salata, dva čeri paradajza i dve do tri kapi balzamiko sirćeta koje su većini „dekoracija wow“ mene ne može da fascinira.
Ima li hedonizma ako izađete pa u klubu prvo tražite pogodno mesto za slikanje i selfiranje? Trtite se i pućite po separeima, pozirate po šankovima i barskim stolovima… Posle toga slike propuštate kroz filtere i smišljate gomilu „#heštagova“ u borbi za lajk. Kad stignete da uživate u izlasku, recite mi kad???
Prateći prijatelje i javne ličnosti na društvenim mrežema priznajem da retko ko na pravi i smislen način predstavlja sebe i svoj „modus vivendi“. Čast izuzecima, ipak najviše je duhovno siromašnih i gladnih koji čvrsto veruju da će ostatak sveta impresionirati obrokom u skupom restoranu ili vodom koju piju na nekom od prestoničkih splavova. Fotografije na kojima je nova garderoba ne mogu ni da komentarišem. Besmisleno je.
U mom slučaju na društvenim mrežama je sve šminka, poza, namera, fora i geg. Istiniti su samo moji mišići zbog kojih u teretani ostavljam „krv, suze i znoj“, sve ostalo je laž koju svesno lažem zbog posla kojim se bavim. Znam da vam deluje da uživam, i uživam, ali tek pošto završim šerovanje, linkovanje, tagovanje… Najbolji ostaju nerođeni, pročitao sam u jednoj knjizi Milorada Pavića, pa tako najbolje stvari iz mog života nisu na društvenim mrežama. Kada mi je najlepše ne stižem da mislim da bi taj trenutak trebalo da se ovekoveči i okači na neku od društvenih mreža. Pravi hedonizam ne trpi digitalizaciju. Pravi hedonizam je analognog karaktera!
Facebook: Milivoje Mili Čolić
Instagram: @milicolic
Twitter: @ESTRADAnje
Foto: Saša Mihajlović
