Već dugo sve tvoje reči
propuštam kroz rešeto sitno.
Nevažno je šta ćeš još reći.
Šta ti misliš, nije bitno.
Ponavljam se već godinama,
ne menjaš svoje navike iste,
meni sve smeta, ne razumem te,
ti bi me ostavio da imaš tri čiste
Glumimo kako nam dobro ide,
u društvu se smejemo najglasnije,
kad dodjem kući, masku svučem,
ti zaspiš,ja dodjem kasnije.
Očekujem samo poklone skupe,
priznajem da me usreće kratko.
Ne sećam se zašto sam s tobom,
bekstvo od tebe mi izgleda slatko!
A ja zanam da ćeš ti pristati,
da mi kupuješ i delove tela.
Sve što poželim uvek dobijem,
stvorena da bih zavela.
U mome životu punih ormara,
ljubiti tebe je kao kazna!
Prokle me lepi i siroti mladić,
u punoj kući duša mi prazna.