Kad sam bio mali nisam znao da plivam. To sam radio sa gumom i mišićima. Ali se to ubrzo promenilo.
Jednog leta išao sam sa porodicom na more. Tamo sam poneo jednu moju omiljenu igračku koja mi je ispala u bazen. Ja sam tada bez razmišljanja skočio u bazen iako ne znam da plivam. Osetio sam da tonem. Počeo sam da se ježim od straha. Moji roditelji su se zabrinuli i skočili da me spasu. Ja sam znao da će mama i tata da me spasu ali sam pokušao sam da isplivam. Samopouzdanje sam stekao tako što me je mama i pre učila da plivam pa sam znao da to treba sada da primenim. U vodi je bilo lepo i prijatno, a isto vreme sam se osećao lako. Znao sam da mogu da isplivam pa sam zamahnuo rukama i nogama i počeo da se krećem. Ubrzo sam isplivao. Moja mama me je zagrlila, a meni je pala suza. Moji roditelji su bili ponosni jer sam naučio da plivam i ronim samo da bih spasao igračku.
Ovaj događaj nikad neću zaboraviti jer sam naučio nešto što sam dugo vežbao. Zbog toga mislim da je ovo nezaboravan događaj.
Autor: Andreja Maksimović
odelenje: IV3
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učteljica: Biljana Nikić
